„Moraš da doručkuješ, to je najvažniji obrok!“ Ove i slične rečenice slušamo još od detinjstva i kao po inerciji prenosimo ih svojim potomcima. Doručak organizmu obezbeđuje snagu, energiju i vitalnost, to je tačno. Međutim, u poslednje vreme, pojavile su se nove teorije.

Kako sve više saznajemo o načinu na koji organizam i mozak regulišu nivo šećera u krvi, ideja da je doručak uvek najbolji način da se počne dan kao da više nije neoboriva.

U stvari, neka istraživanja su pokazala da konzumiranje obilnog doručka nekad može biti štetnije po mentalno i fizičko stanje čovečjeg organizma nego glad.

Od svih sadržaja u vašoj ishrani, mozak kao “energent” uzima samo jedan; to je šećer koji vaš organizam dobija iz ugljenih hidrata u hrani. Nažalost, ukazuje profesor Li Gibson, biopsiholog iz Londonu, ta jednostavna činjenica izvor je nekoliko mitova i zabluda.

Jedna od njih je ono što profesor Gibson zove “mitologija trke za šećerom”. Mit otprilike glasi ovako: nakon što pojedemo obrok bogat ugljenim hidratima ili šećerom bogatu užinu, nivo šećera u krvi naglo raste i mozgu šalje signal da “stiže” šećer. To donosi privremeni osećaj snage, ali ubrzo sledi “slom” šećera i pad takozvane mentalne energije.

U najnovijoj studiji, objavljenoj u časopisu “Bilten ishrane” u izdanju Britanske fondacije za ishranu, Gibson je sistematizovao istraživanje dugo 25 godina o uticaju glukoze na rad mozga. Zaključio je da dok mozak zaista “vapi” za šećerom ideja da konzumiranje preterano zaslađene hrane poboljšava mentalne sposobnosti nije ništa više nego, u najboljem slučaju – pojednostavljivanje.

Mit o “trci za šećerom” potiče, najverovatnije, iz onoga što je poznato kao “oralni test tolerancije na glukozu” kojim se meri nivo šećera u krvi osoba koje prethodnu noć nisu jele a zatim im je dat super bogato zaslađena tečnost.

Ovaj test, namenjen brzom dijagnosticiranju dijabetesa, zaista stvara nagli skok glukoze u krvi čime se ustanovljava predispozicija za oboljevanje od dijabetesa.

Argeta pašteta je već dugo godina poznata po svom kvalitetu i odličnom ukusu. Napravljena je od pažljivo odabranih sastojaka, svežih začina i najboljih delova mesa. Bogat je izvor visokovrednih proteina i minerala,  što je svrstava među namirnice visoke nutritivne vrednosti.

Svi Argeta okusi proizvedeni su prema međunarodnim higijenskim standardima i sastavu HACCP koji osigurava najviši stepen sigurnosti proizvodnje hrane. Argeta paštete ne sadrže konzervanse jer se sterilnost i trajnost proizvoda postiže termičkom obradom što je jedna od glavnih prednosti Argeta pašteta.

S obzirom na to da je ovo zdrava hrana, sa paštetama Argeta možete pripremiti vrlo hranjiv i ukusan doručak, poslepodevnu užinu ili večeru.

Budući da Argeta paštete ne treba držati na hladnom mestu, prikladna je za svakodnevni obrok kako kod kuće tako i na putovanjima i izletima.

Argeta ukusi raspoloživi su u pakovanjima od 95g i 50g. Asortiman čine: kokošja pašteta, pikant pašteta, ćureća i jetrena pašteta te za sve ljubitelje morskih okusa, pašteta od tunjevine, pašteta od tunjevine Siciliana i pašteta od lososa.

Posebna linija proizvoda, Argeta Junior, blažeg je okusa a čine je Junior Original i Junior Pizza. Napravljene su specijalno za decu jer se razmišljalo i o našim najmlađim potrošačima.

Zbog visokog kvaliteta i širokog spektra izvrsnih ukusa, sa Argetom svako može da bude kuvarski majstor.

Zalogajčić vrhunskog ukusa pripremljen je za tili čas tako da vam ostaje više dragocenog vremena koje možete da provedete sa onima koje volite.

“Prijatno!”, poručuju iz Argete.

Pirinač spada u povrće koje je neizostavno u gotovo svim kuhinjama sveta. Treba li da naglasimo da postoji veoma popularna pirinčana dijeta.

Američki naučnici su istraživali i analizirali žuti (integralni) i beli pirinač i došli do zaključka da
učestalo konzumiranje belog pirinča podstiče bolest dijabetes tipa 2 (starački dijabetes), dok je opasnost od razvoja tog oboljenja manja ako se jede žuti pirinač.

Naučnici sa Harvarda su došli do tog rezultata obavivši analizu konzumiranja belog i žutog pirinča kod 157.463 žene i 39.756 muškaraca u periodu od 14 do 20 godina.

Oni su ustanovili da su osobe koje konzumiraju beli pirinač pet puta nedeljno izložene 17% većoj opasnosti od razvoja dijabetesa tipa 2 od onih koji ga jedu samo jednom mesečno.

Među osobama koje su jele žuti pirinač dva ili više puta sedmično opasnost od pojave dijabetesa bila je manja za 11% u odnosu na one koje su jele beli pirinač samo jednom mesečno.

Istraživanje je, kako su naveli naučnici, pokazalo da zamena konzumiranja belog pirinča žutim ili nekim drugim žitaricama, kao što su cela zrna žita i ječma, smanjuje za 36 odsto opasnost od razvoja dijabetesa.

Žuti pirinač sadrži više vlakana, minerala i vitamina, i ne diže toliko brzo nivo šećera u krvi kao beli pirinač, istakli su naučnici sa Harvarda.

“Sledeći put, kada budete seckali meso, radite to na čistoj podlozi: preporučujem vam da to bude daska za WC šolju. Na njoj se nalazi ubedljivo najmanje bakterija od svih površina u vašoj kući”, kaže pomenuti profesor. A mali zaseci od noža samo pogoršavaju stvar i pružaju savršeno utočište za razmnožavanje bakterija.

Da li ste znale da je izvor zaraze upravo na našoj radnoj površini u kuhinji?

Neophodno je svaku dasku nakon seckanja dobro oprati, a za sečenje ribe i mesa bolje su plastične daske od drvenih koje bi trebalo koristiti samo za sečenje voća i povrća.

Znate li šta je još strašno? Prljavština na vašoj krpi za sudove, flaši za vodu, čak i na kaišu vašeg ručnog sata. Krpa za brisanje mora da bude čista, upamtite to.

Ne želite da se zamarate razmišljanjem koliko često ste ove stvari oprali ili očistili, ali jedno je sigurno: jedna od njih mora da je bila uzrok barem jedne od vaših bolesti.

Vodite računa kakvo je vaše pripremanje hrane i kako odlažete hranu

U jednom istraživanju sprovede¬nom u SAD, koje je izvela grupa higijeničara, otkriveno je da je čak 28% kuća bilo teško zaraženo bakterijama, koje i na suvim površinama mogu da žive nedeljama, pa i mesecima, piše “Mens helt” (Men’s Health).

“Računajte na ovakve stvari”, kaže dr Filip Tierno, mikrobiolog i imunolog na Univerzitetu Njujork i autor knjige “Tajni život bakterija”.

Zapravo, 50 do 80% oboljenja izazvanih hranom dobija se kod kuće, a ne u restoranima. U vašoj kući nema zdravstvene inspekcije koja vas kontroliše kako pripremate hranu. Nije laž da je vaš sopstveni stan najopasniji po vaše zdravlje.

Ali, pre nego što panično počnete sve da zalivate hemijskim sredstvima za čišćenje, opustite se. Budite jednostavno redovni u čišćenju kuće i onih njenih delova koji sigurno retko kome padaju na pamet – telefonske slušalice, tastature, slušalice (razne) plejer, su samo neke od njih. Tako ćete bakterije i viruse držati barem malo dalje od vašeg organizma.

Pravilna ishrana i zdrava ishrana odavno je tema naučnih rasprava. Najnoviji podaci pokazuju kako žive i korisne bakterije mogu da pomognu i bebama čija je porođajna težina pri rođenju bila izuzetno niska.

Probiotici su, kažu stručnjaci, “odradili veliki posao” pa su se prevremeno rođene bebe, zahvaljujući probioticima, znatno brže oporavljale i dobijale na težini za razliku od onih beba kojima nisu davane ove korisne bakterije.

U istraživanju je učestvovala 101 beba čija se porođajna težina kretala oko 0.9 kg ili manje. I dok je jedna grupa beba svakodnevno dobijala dva probiotika – Lactobacillus rhamnosus GG i Bifidobacterium infantis, druga je grupa mališana hranjena bez dodatka probiotika.

Rezultati istraživanja nedvosmisleno su pokazali: novorođenčad koja su primala probiotik dostigla je veću telesnu težinu nego ostale bebe. Dobra je vest da kod mališana nisu zabeležene nuspojave uzrokovane probioticima.

Analiza i proučavanje ljutih papričica danas je na zavidnom nivou. Naime, naučnici pokušavaju da proizvedu novi analgetik koji bi mogao da blokira bol u samom korenu.

U studiji grupe istraživača sa Univerziteta u Teksasu, objavljenoj u časopisu “Klinička pretraga“, navodi se da je sastojak kao što je kapsaicin, koji čini papriku ljutom, pronađen u ljudskom telu na žarištima bola. Naučnici veruju da bi blokiranje proizvodnje ovog sastojka moglo da zaustavi hroničan bol kod pacijenata.

Ljute papričice sadrže kapsaicin – on izaziva osećaj “požara” u ustima prilikom konzumiranja tako što povezuje receptore koji se nalaze u ćelijama unutar našeg tela.

Na sličan način, prilikom povrede, telo proizvodi supstance nalik kapsaicinu, odnosno masne kiseline nazvane metaboliti oksidisane linoleinske kiseline (OLAM), koje putem receptora izazivaju bol, objašnjavaju naučnici.

Vođa istraživanja, dr Kenet Hargrivz sa Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Teksasu, je sa svojim timom pokušao da ustanovi da li je moguće blokirati ove novootkrivene “puteve bola”.

Laboratorijski testovi na miševima pokazali su da isključivanjem jednog gena za receptore izostaje reakcija na kapsaicin.

“Ovo je značajan prodor u razumevanju mehanizama bola i kako ga efikasno suzbiti”, kazao je dr Hargrivz, navodeći da su on i njegov tim otkrili porodicu endogenih molekula sličnih kapsaicinu koji se luče prilikom povreda.

“Sada znamo kako da blokiramo te mehanizme novom vrstom terapija koje ne izazivaju zavisnost”, dodao je on.

Dr Hargrivz se nada da će novi analgetici biti u stanju da suzbiju razne oblike hroničnog bola, uključujući i bolove prouzrokovane teškim oboljenjima kao što su rak, artritis i fibromijalgija.

Ako ste nekad bili u seoskom domaćinstvu i videli da na stolu stoji činija sa raznim voćem i u njoj glavica crnog luka sigurno ste se zapitali šta ona tu “traži”. E, naši stari već odavno znaju da crni luk sprečava trulenje hrane, zato je on u činiji.

Sad je i naučno potvrđeno prisustvo raznih komponenti u luku – pre svega antioksidanti i antimikrobi.
“Antioksidanti i antimikrobi koje sadrže flavonoidi svežeg crnog luka pogodni su za konzerviranje hrane“, kaže istraživač Džonatan Santas, koautor projekta.

Flavonoidi crnog luka, ne samo da su zdravi, već sadrže i sastojke koji produžavaju rok trajanja hrane i tako čine prirodnu alternativu veštačkom konzervansu koji se koristi u prehrambenoj industriji, pokazalo je istraživanje koje su sproveli naučnici sa Katalonskog Politehničkog univerziteta i Univerziteta u Barseloni, prenosi “Dojče Vele”.

“Crni luk može uspešno da odloži oksidaciju u emulzijama ulja i vode – u namirnicama kao što su margarin i majonez, takođe može da doprinese dužem trajanju te hrane”, kaže Santas.

Luk sprečava razvoj bakterija

Istraživački tim istraživao je takozvane bele i žute sorte crnog luka i ispostavilo se da njihovi flavonoidi sprečavaju razvoj bakterija (kao što su Bacillus cereus, Staphylococcus aureus, Micrococcus luteus i Listeria monocytogenes) koje doprinose kvarenju hrane.

Prethodne studije pokazale su da je crni luk veoma zdrav zahvaljujući svojim antioksidantima, kao i da može da doprinese sprečavanju nekih hroničnih bolesti, srčanih bolesti, čak i nekih vrsta raka.

Inače, crni luk spada u jedno od povrća koje se najviše gaji i konzumira širom sveta i jedan je od glavnih sastojaka mediteranske kuhinje.

Savet plus

Evo još jednog saveta naših starih: U prostoriji gde se najviše boravi, pogotovo zimi, bilo bi dobro da uvek stoji činija sa crnim lukom. Ne morate je staviti na sto, nađite joj mesto gde god vam odgovara, važno je samo da isparenja iz te činije budu u frekfentnoj prostorji. Na taj način zaštitićete svoje ukućane od raznih virusa koji je javljaju zimi.

Stručnjaci sugerišu i to da bi bilo logično kada bi distributeri i proizvođači nadoknadili štetu svima kojima su je prodali jer je laboratorijski utvrđeno da je zelena kafa za mršavljenje opasna po zdravlje.

Laboratorijske analize, koje je pokrenula sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja, pokazale su da zelena kafa beogradskog, američkog, hrvatskog i kineskog proizvođača sadrži sibutramin. Zbog toga su ovi proizvodi povučeni sa našeg tržišta.

Reč je o zelenoj kafi u kesicama proizvođača “Ameriken farmasjutikal LTD“, ekstraktu zelene kafe u kesicama beogradskog proizvođača “Elefant Ko“ i kineskog proizvođača “Sliming kofi“. Sa tržišta je povučena i espreso zelena kafa hrvatskog proizvođača “Fidifarm“, kao i biljni ekstrakt zelenog čaja kineskog proizvođača.

Mesecima je u Srbiji mnogim ženama, ali i muškarcima, dan počinjao sa šoljicom zelene kafe, za koju su proizvođači tvrdili da nema nikakva neželjena dejstva. Agresivna reklama dovela je do toga da za kratko vreme svi pričaju o ovom dijetetskom proizvodu.

Zbog dobrih rezultata tokom mršavljenja niko nije pitao šta se tačno nalazi u magičnim kesicama, a zaboravljali su i visoku cenu preparata, tako da su ga mnogi na pouzdanu preporuku kupovali.

Međutim, i pored toga što je u ovom proizvodu ustanovljeno prisustvo materije koja se zove sibutramin, proizvođači i distributeri neće imati nikakve konsekvence što su ga prodavali. U Ministarstvu zdravlja kažu da nema elemenata krivične niti privredne odgovornosti.

Sibutramin pripada grupi lekova koji se koristi za lečenje gojaznosti, a njegova glavna uloga je da deluje na osećaj gladi jer tokom uzimanja stvara osećaj sitosti.

Evropska agencija za lekove nakon višemesečnog praćenja upotrebe sibutramina tokom lečenja gojaznosti, zaključila je da je korist od primene leka manja nego rizik od njegove primene, i zato je zabranjen.

Tokom ispitivanja, ipak je utvrđeno da upotreba sibutramina izaziva niz komplikacija, posebno kod osoba koje imaju problem sa štitnom žlezdom, kardiovaskularnim sistemom, jetrom, bubrezima i kod onih koji pokazuju simptome psihičkih poremećaja.

Osnovne ili prateće pojave koje prilikom korišćenja sibutramina osećaju svi koji su bili na programu lečenja gojaznosti bile su gubitak apetita, suvoća usta, nesanica i pojačano znojenje.

Upravo te simptome isticali su svi koji su poslednjih nekoliko meseci koristili sporne preparate zelene kafe.

Zbog svega ovoga, lekari i farmaceuti savetuju svima onima koji su koristili preparae zelene kafe da se što pre jave lekaru radi kontrole zdravstvenog stanja.

Velika i pompezna reklama pod okriljem popularne Leontine Vukmanović dala je pravi efekat. Reklamirana zelena kafa za kratko vreme izbila je na vrh najpopularnijih sredstava za mršaljenje. Previsoka cena nije uticala na njen rejting na našim prostorima. Iako se zbog nje čekalo u redu, naručivalo “preko veze”, pravile liste čekanja, gotovo niko nije odustao u nastojanju da je se dočepa.

Međutim, pisanje medija o štetnosti pomenutog proizvoda uzdrmalo je pre svega crnogorsku a onda i srpsku javnost.

U saopštenju Upravnog odbora “Elephant” preduzeća, (firma koja je kod nas plasirala kafu)  navodi se da na tržištu ostaje isti proizvod u obliku kapsula koji je zdravstveno i naučno ispitan.

Takođe, u saopštenju se navodi da će od petka preduzeće promeniti dobavljača sirovine za napitak Zelena kafa i da će od sada sve sirovine biti nabavljene iz EU, kao i da će, zbog sigurnosti, biti ispoštovani svi standardi proizvodnje i u Evropskoj uniji i u Srbiji.

U medijima su proteklih nekoliko dana objavljeni članci u kojima se iznose sumnje da napitak zelena kafa sadrži elemente koji su opasni po zdravlje, a u Crnoj Gori je taj preparat povučen iz prodaje nakon što je utvrđeno da sadrži zabranjenu supstancu sibutramin.

Sir se odlično slaže sa vrstama povrća. Ako ste odlučili da na pladnjevima za posluženje imate povrće, neka ono bude sveže – sir će ga oplemeniti. Sveže napunjena paprika sirom ne samo da će dekorativno izgledati na tacni nego će i oduševiti vaše goste ukusom.

Ako se odlučite da na tanjirima bude “solo” sir, treba da znate da se oni služe bez ambalaže i folije, a kora im se nikada ne skida. Kolutove ili pravougaonike pravilno isečenog sira ređajte na velikim tanjirima u smeru kretanja kazaljke na satu. Ukrasite ih peršunom ili kolutovima šargarepe, dakle povrćem koje ima intenzivnu boju.

Kada imate više vrsta sireva koje služite, pri serviranju ovek krenite od onih sa blažom aromom, da bi završili sa onim sirevima koji imaju najjači ukus.

Sirevi se čuvaju u frižideru, uvek zatvoreni da im se miris ne širi po ostalim namirnicama, Iz frižidera ih je  potrebno izvaditi sat vremena pre služenja kako bi im se aroma razvila u potpunosti.

Sirevi koji se preporučuju kao posluženje su meki “kamamber”, “rokfor” – sir sa plavom plesni, kozji i neki tvrdi sir. Uz ukus sira savršeno se slažu i orasi, kruške i grožđe.

I nikako ne preterujte sa količinom – ukoliko sir služite kao glavno jelo, 200 grama je sasvim dovoljno, a ukoliko ga služite na kraju obroka potrebna količina je 60-80 grama.