Gojaznost i višak kilograma biće vaš problem ako dugo sedite za računarom iako redovno vežbate. Dugočasovno sedenje ispred ekrana podstiče apetit za slatkišima kao što je čokolada, kolači ili masna hrana. Do ovog zaključka došli su naučnici sa Univerzitteta u Kopenhagenu.

Pretpostavlja se da mentalni stres zbog rada na kompjuteru podstiče promene u nivou šećera i hormona koji zbunjuju mozak šaljući signale kao da smo potrošili mnogo kalorija koje sad treba nadoknaditi.

Jednako delovanje na rad mozga ima i dugočasovno gledanje TV ali i kompjuterske igrice, objavili su u Štokholmu naučnici na Međunarodnom kongresu o gojaznosti.

Naučnik Žan Filip Haput savetuje onima koji rade u kancelariji da, ukoliko žele da smršaju, češće odlaze na pauzu udaljujući se od ekrana ali i da pokušaju kucati dok stoje.

Testirajući dve grupe studentkinja – jednu koja je radila za kompjuterom i jednu koja se odmarala 45 minuta – uočio je da iako su one koje su radile za kompjuterom potrošile samo 3 kalorije više pojele daleko više hrane kad im se naknadno ponudila hrana.

Zapravo, “radoholičarke” su pojele dodatnih 230 kalorija, a posebno su birale masnu i hranu koja je sadržavala čokoladu. Eksperiment je pokazao da je devojkama koje su radile za kompjuterom promenjen nivo šećera u krvi i nivo hormona gladi što je rezultiralo požudom za hranom.

Za razliku od rada na računaru, fizički rad ne unosi takvu zbrku u nivo šećera i hormona zbog čega smo manje skloni prejedanju.

Dr Haput zato preporučuje da se svi koji rade za kompjuterom redovno uključe u neki vid fizičke aktivnosti koja će im pomoći u boljoj kontroli apetita, unosa i potrošnje kalorija. Naravno, on poručuje i da su pauze obavezne.

Naučnici sa Univerziteta u Barseloni pokušali su da utvrde zašto se mediteranska ishrana povezuje sa smanjenim rizikom od različitih tipova raka. Došli su do zaključka da maslinovo ulje štiti od raka dojke jer u dodiru sa ćelijama raka napada tumor na više načina.

Istraživanje sprovedeno u laboratorijskim uslovima pokazalo je da maslinovo ulje ometa rad gena koji podstiču razvoj i rast opake bolesti kao što je rak dojke. Osim toga, maslinovo ulje na neki način “isključuje” proteine od kojih zavisi život ćelija raka.

Takođe, ova namirnica štiti i DNK zdravih ćelija od oštećenja koja u najgorem slučaju mogu da uslove kancer, tačnije, njegovo nastajanje, piše “Dejli mejl”.

Rezultati istraživanja objavljeni su u žurnalu “Karcinogeneza”, a šef istraživačkog tima dr Edvard Esrih preporučuje da se dnevno uzima desetak kašičica kvalitetnog maslinovog ulja.

Ipak, naučnici ističu da je za ovakve efekte neophodno da maslinovo ulje postane deo svakodnevne ishrane.

Ranije smo pisali o tome kako su naučnici u Australiji dokazali da čaj i kafa mogu pozitivno da utiču na naše zdravlje, tačnije, kako štite organizma od opake bolesti dijabetes.

Do sličnih rezultata došle su i njihove kolege u Holandiji.

Praćenjem zdravlja 40.000 ljudi tokom 13 godina, utvrđeno je da oni koji piju više od šest šolja čaja dnevno smanjuju za trećinu rizik da dobiju srčane bolesti. Rizik od bolesti srca smanjuju i dve do četiri kafe dnevno, prenosi BBC.

Mada efekat zaštite prestaje sa više od četiri kafe dnevno, čak i onima koji piju toliko, smrt od moždanog udara ili raka ne preti više nego onima koji kafu ne piju.

Čaj sadrži polifenole za koje se pretpostavlja da mogu smanjiti rizik od kardiovaskularnih oboljenja i raka.

Kafa ima svojstva koja, u teoriji, istovremeno mogu povećati i smanjiti rizik: potencijalno povećavaju holesterol, ali suzbijaju zapaljenja povezana sa bolestima srca.

Studija koju je u junskom broju objavio časopis Američkog kardiološkog udruženja (Journal of the American Heart Association) ukazuje da oni koji dnevno piju dve do četiri šolje kafe ili čaja, time za 20 odsto smanjuju rizik od oboljevanja.

“U osnovi, to je dobra vest za one koji vole čaj i kafu. Izgleda da ti napici gode srcu, ne povećavajući rizik umiranja od nečeg drugog”, rekla je profesor Ivon van der Šuv, vođa istraživanja.

Međutim, Elen Mejson iz Britanske kardiološke fondacije (The British Heart Foundation) ukazuje da “pušenje cigareta uz kafu potpuno ukida bilo kakvu korist koju bi “odradila” kafa”.

Mejson naglašava da “u svakom slučaju treba imati na umu da je za održavanje srca u dobrom stanju ipak najvažniji zdrav način života”.

Kada je temperatura vazduha izuzetno visoka predlaže se nošenje svetle prozračne odeće koja će reflektovati svetlost, obavezno na glavu stavite šešir ili kačket, bez flašice u kojoj je voda nigde ne krećite, a zahtevaju se i promene u ishrani.

Istini na volju, uvek treba izbegavati hranu bogatu proteinima jer ona redovno povećava metaboličku temperaturu, a kada su letnje žege onda je to neophodno.

Umesto teškog mesnog obroka, jedite povrće. Nutricionisti savetuju da jedete manje porcije ali češće – tako ćete organizmu olakšati normalno funkcionisanje.

Jedite sveže povrće ili lagano kuvano i neka bude raznovrsno. Neka to budu: brokoli, celer, karfiol, tikvice, krastavci, luk, boranija, zelena paprika, praziluk, zelena salata, gljive, grašak, klice (pšenične), kupus i paradajz. Vaša creva će se obradovati ako pojedete veliku porciju šarene salate.

Voće sadrži potrebna biljna vlakna ali nemojte da zaboravite da ono sadrži i poprilično šećera (fruktoza) koji će se u vašem telu, ako ga odmah ne potrošite, pretvoriti u glukozu i spretvoriti u masne naslage. Zato ne treba jesti više od dve voćke dnevno, a kod povrća nema limita.

Krenimo redom.

Prvo se zapitajte koliko dnevno konzumirate voća.

Da li ste znali da voćnim sokovima ili čistim voćem dnevno možemo uneti i nekoliko stotina kalorija.

Zašto nakon pojedenog grožđa ili jagoda ne osećamo sitost?

I na kraju, koje voće u sebi sadrži najviše šećera?

Nutricionisti savetuju da bismo dnevno morali pojesti pet porcija voća i povrća, idealno bi bilo dve porcije voća i tri povrća.

Ali, ako preterate sa unosom voća u organizam, unećete previše fruktoze (voćni šećer).

Zato, ne smete da zaboravite, voće je puno fruktoze koja ne stvara osećaj sitosti.

Kad jedemo druge vrste šećera telo oslobađa inzulin koji šalje signal u mozak da smo dovoljno pojeli.

Visoki nivo inzulina smanjuju apetit, a budući da fruktoza ne podstiče izlučivanje inzulina, mozak ne dobija poruku da smo siti.

Koliko se šećera skriva u voću?

Ukoliko nije drugačije navedeno, sve mere odnose se na jednu voćku:

• kajsija 0,45 g fruktoze (prstohvat šećera)
• klementina 0,5 g fruktoze (prstohvat)
• šljiva 1,6 g fruktoze (nešto veći prstohvat)
• sveža smokva 2 g fruktoze (pola kafene kašičice)
• 8 trešanja 2,4 g fruktoze (pola kafene kašičice)
• kriška dinje 3 g fruktoze (više od pola kafene kašičice)
• kivi 3 g fruktoze (više od pola kafene kašičice)
• naranča 3,6 g fruktoze (više od pola kafene kašičice)
• 5 jagoda 4 g fruktoze (skoro cela kafena kašičica)
• časa soka od naranče 5 g fruktoze (kafena kašičica)
• banana 5,5 g fruktoze (kafena kašičica)
• mali mango 6 g fruktoze (kafena kašičica)
• grejp 7 g fruktoze (kafena kašičica i po)
• šaka grožđica 8,7 g fruktoze (skoro dve kafene kašičice)
• jabuka od 8 do 11 g fruktoze (oko dve kafene kašičice)
• kruška 11 g fruktoze (dve kafene kašičice)
• šaka sušenih komadića jabuke 8 g fruktoze (kašičica i po)
• 500 g grožđa 39 g fruktoze (gotovo osam kašičica)

EFSA je nedavno objavila vrednosti koje se odnose na životne namirnice, tačnije, vrednosti koje u organizam treba uneti kroz ugljene hidrate, dijetna vlakna, masti i vodu. Ista agencija najavljuje da će u skorijoj budućnosti objaviti i podatke o preporučenim dnevnim količinama vitamina i minerala.

Ove reference sadrže vrednosti koje upućuju na iznose individualnih nutrijenata koje bi jedna osoba trebalo da konzumira kako bi održala dobro zdravlje.

Podaci su rezultat dosad najšireg spektra naučnih istraživanja i medicinskih dokaza kojima su se prilikom izrade dokumenta o evropskim prehrambenim preporukama koristili.

Ugljeni hidrati
Unos ukupnih ugljenih hidrata, složenih i jednostavnih, trebalo bi da iznositi od 45 do 60 posto ukupne dnevne količine unosa hrane za decu i odrasle.

Šećer
Sve više studija ukazuje da učestala konzumiranja hrane bogate šećerima a to povećava rizik kvarenja zuba, a zašećerena pića jedan su od uzroka gojaznosti. EFSA ističe kako ne postoji dovoljno dokaza na osnovu kojih bi se odredila optimalna gornja granica unosa šećera u organizam, jer uticaj šećera na zdravlje više je povezan sa tipom šećera i učestalošću konzumiranja hrane, nego s ukupno unešenom količinom.

Biljna vlakna
Dnevni unos vlakana od 25 grama sasvim je dovoljan za normalno funkcionisanje creva odraslog čoveka. Naime, naučno su dokazane zdravstvene dobrobiti povezane s povišenim unosom vlakana – smanjen rizik od bolesti srca i dijabetesa tipa 2 te pomoć u održavanju normalne telesne težine.

Još uvek ne postoji dovoljno dokaza o ulozi glihemijskog indeksa na kojem se temelji Montignacova dijeta u održavanju normalne telesne težine i prevenciji bolesti povezanih s ishranom.

Masnoće
Dnevni unos masnoća trebalo bi da se kreće od 20 do 35 posto ukupnog dnevnog unosa energije, s razlikom novorođenčadi i male dece, čiji bi unos masnoća trebalo proceniti s obzirom na specifične potrebe deteta. Dakle, od starosne dobi zavisi unos masnoće ali i ostalih namirnica.

Povećan unos zasićenih masnoća i transmasnih kiselina utiče na to da holesterol raste , što doprinosi razvoju bolesti srca.

Unos od 250 mg dugolančanih omega-3 masnih kiselina količina je koja kod odraslih ljudi može da smanji rizik od srčanih bolesti.

Voda
Žene bi dnevno trebalo da unose 2 itre vode a muškarci 2,5 litre.

Brusnica je ukusno voće poreklom iz Amerike ali se sada gaji u svim oblastima umereno kontinentalne klime. Biljka koja daje plod gorko-kiselog ukusa raste kao zeleni grm visok oko 25 centimetara, sadi se u proleće, početkom marta, a rađa dva puta godišnje.

Plodovi su bogati brojnim mineralima, treba naglasiti da je vitamin A, vitamin C i kalijum značajno zastupljen u plodu.

Crvene i sočne bobice brusnice pozitivno deluju na infekcije mokraćnih puteva, snižavaju ‘loš holesterol‘ i poboljšavaju ‘dobri holesterol‘ utvrdila su istraživanja.

Brusnica pomaže u lečenju mnogih obolenja, srčane bolesti su jedna od njih. Sok od brusnice sprečava kvarenje zuba.

Brusnice poseduju svojstva od ogromne koristi po zdravlje, zato se brusnica smatra jednom od najzdravijih vrsta hrane.

Lekari rade, na otkrivanju sve više karakteristika tog voća i uzroka zbog kojih bi njihov hemijski sastav mogao smanjiti prekomernu upotrebu antibiotika. Američki Nacionalni institut za zdravlje finansira istraživanja o uticaju brusnica na srčane bolesti te o drugim pozitivnim svojstvima toga kiselog voća.

Naučnim studijama delotvornost brusnica u lečenju infekcija (različite infekcije) je i službeno dokazana, ali tek je nedavno otkriveno zašto. Naime, profesorka Terri Camesano, inženjer hemije na institutu Worcester Polytechnic u saveznoj državi Massachusetts, predvodila je istraživanje kojem je cilj bio otkriti učinak hemijskih veza u brusnica na molekularnom nivou. Rezultat je bio otkriće hemijskog spoja koji menja strukturu bakterije Escherichia coli (E.coli), uzročnika infekcije mokraćnog sistema. Količina soka brusnica potrebna da se spreči infekcija je vrlo mala, kaže Camesano. Svega jedna čaša dnevno!

Osim toga, pozitivan učinak po zdravlje nije ograničen samo na infekcije mokraćnih puteva. Brusnice mogu, kako kaže, povoljno uticati na razne infekcije.

Neki hranljivi i dragoceni sastojci brusnica ostaju i u džemu, soku, pitama i drugim slatkišima koji se od njih mogu napraviti, ali najviše korisnih materija u organizam ćemo uneti ukoliko ih jedemo sveže ili eventualno sušene bez dodatog šećera i konzervansa.

Na osnovu rezultata više ispitivanja sprovedenih u laboratorijskim uslovima, stručnjaci tvrde da jedinjenja proantocijanidina imaju zaštitnu ulogu i kada su u pitanju ozbiljna oboljenja kao što je rak želuca.

Takođe, brusnica je dobar saveznik u prevenciji ako se stvara kamen u bubregu zbog visokog sadržaja korisnih kiselih materija kojima ove ukusne bobice obiluju.

Prošla su vremena kad su prodavači hrane gurali kolica na ulicama, kad su se hamburgeri pravili od svežeg mesa, a prženi krompiri od oguljenih, narezanih krompira. Danas su se stvari promenile jer takva proizvodnja (i prodaja) više nisu ekonomski isplativi. Mnogi specijaliteti pripremaju se, verovali ili ne, u laboratorijama.

Šta je to Chicken McNugget?

To bi trebalo da bude pohovana piletina i hleb. Ali, nije. McNugget i slični proizvodi u drugim fast-food restoranima su najmanje ono što piše da jesu. Čistog mesa u Chicken McNuggetu ima veoma malo, ostatak čini sedam drugih komponenti. To su najčešće: voda, skrob, dekstroza, ulje šafranike, natrijum fosfati i ekstrakt kvasca. U hleb se dodaje još 20 sastojaka. Daleko je to od onoga što zovemo zdrava hrana. Ali, taj isti McDonaldsov obrok je mnogo “prirodniji” od ostalih sličnih u drugim restoranima.

Koliko ima pravog krompira u McDonaldsovom pomfritu?

Specifičan ukus pomfrita doprineo je neverovatnom uspehu McDonald’sa jer je prodaja ovih krompirića bila znatno veća od prodaje hamburgera. Takav veoma ukusan pomfrit nije bio rezultat specijalne sorte krompira ili tehnologije prerade. Tajna je ležala u ulju za prženje koje se sastojalo od mešavine 7 % ulja semena pamuka i 93% goveđeg loja.

Ovakva mešavina je sadržavala previše zasićenih masti pa od 1990-ih godina veliki Mek prelazi na čisto biljno ulje. Problem “starog” ukusa rešili su dodavanjem ‘prirodne arome’. Ova misteriozna fraza odgovor je na pitanje oko većine ukusa u restoranima brze hrane i većine polugotovih i gotovih obroka.

S druge strane, ambalaža je najčešći razlog zašto neki proizvod kupujemo prvi put. Karakterističan ukus zahvaljujući ‘prirodnoj aromi’ razlog je zašto to kupujemo drugi put.

Danas se taj pomfrit sastoji od krompira, biljnog ulja, citrične kiseline, dekstroze, natrijum pirofosfata, prirodne arome govedine i soli. Priprema se u mešavini ulja koja sadrži i citričnu kiselinu i dimethilpolisiloksan.
Koji su sastojci svih zimskih salama?
Sve salame, pa i zimska, sadrže veoma misteriozne sastojke. U njima je najmanje čistog mesa govedine ili svinjetine. Većina salama pravi se od ostataka mesa zaostalih na kostima, dakle, veoma malo toga je dobro i hranljivo. Ovo meso se zatim prerađuje uz laktičnu kiselinu i dodatak poprilične količine soli i začina. Sve u svemu, malo mesa sa još bar 10 – 15 sastojaka.

Među hranom bogatom proteinima, jaje je najbogatija mešavina esencijalnih aminokiselina, ključnih za razvoj dece, adolescenata i mladih osoba. Jaje sadrži visok nivo antioksidansa što znači da može čak sprečiti makularnu degeneraciju, glavni razlog slepila zbog starosti.

Naučnici su objavili da bi se jaje moglo nazvati “superhranom” zato što povoljno utiče na zdravlje te pomože u borbi protiv gojaznosti. Nutricionisti kažu da su jaja jedno od najhranjivijih prehrambenih proizvoda današnjice te preporučuju konzumaciju jednog na dan.
Mada, u poslednji vreme, sa svih strana nas “bombarduju” podatkom da jaja ne smemo jesti onoliko koliko želimo jer znatno podižu holesterol u krvi.

Nutricionisti takođe ističu da su jaja odlična hrana u raznim dijetama. Iako u jajetu ima malo kalorija (jaje srednje veličine ima oko 80 kalorija) ono je bogato nutrijentima koji su ključni za zdravlje, a to su posebno vitamin D, vitamin B12, selen i kolin. Samo jedno jaje daće vam 20 posto preporučene doze vitamina D, a manjak vitamina D povezan je s čitavim nizom medicinskih problema.

Već odavno nutricionisti i mnogi drugi lekari upozoravaju i savetuju koje su to zdrave namirnice koje bi svakodnevno trebalo da unosimo u organizam. Iako je spisak podugačak, mi ćemo vam preneti samo one najosnovnije koje možete da pronađete u radnjama, pijacama i prodavnicama zdrave hrane. I, još nešto, ne mora ova hrana uvek da bude skupa.

Zeleno povrće
Ovo povrće bi trebalo što češće unositi u organizam. Iako nutricionisti savetuju da se svakodnevno troše, nastojete da ga jedete što više kad mu je sezona. Zelje, spanać i blitva neka često budu u vašem tanjiru, to je tzv. “lisnati zeleniš“. Ovo povrće se nalaze folati i vitamini A i C koji pomažu u borbi protiv raka.

Samo jedan tanjir zelja, blitve ili spanaća dnevno oteraće dijabetes i povišen pritisak.
Koštunjičavo voće
Verovali ili ne, koštunjavo voće a pre svega orah, badem, lešnik su zdrave grickalice. One obiluju prirodnim vlaknima koja podstiču rad organa za varenje, a obezbeđuju osećaj sitosti zbog čega se posebno preporučuju za užinu nakon ručka.

Ponesite mešavinu oraha, badema i lešnika u bioskop i grickajte ih umesto kokica, savetuju nutricionisti. Orasi su odličan afrodizijak, bademi će pokupiti višak kiseline u vašem želucu a lešnik će vam dati osećaj kao da jedete kaloričnu mlečnu čokoladu.

Crni luk
Istraživanja su pokazala da svakodnevno konzumiranje crnog luka može da ublaži simptome astme, ali i da umanji rizik od karcinoma stomaka. Zato se preporučuju čorbe od crnog luka, ili da ga jednostavno ubacite u svako slano kuvano jelo.

I zapamtite – što vas oči više peku dok seckate crni luk, to je bolje za vaše zdravlje.

Žitarice
Nemojte jesti hleb, testeninu i beli pirinač, jedite integralni pirinač i cele žitarice jer ćete samo tako uneti u organizam bogatstvo zdravih elemenata koje one sadrže, a koji su blagotvorni za ljudski organizam.

Jogurt
Ako jogurt postane jedna od vaših svakodnevnih namirnica sigurno neće imati problema sa organima za varenje. Međutim, nije svejedno koji jogurt pijete.

Prilikom kupovine proverite da li na pakovanju jogurta piše da sadrži “aktivne kulture“. Šta to znači? To znači da su unutra probiotici i vitamin D koji sprečava nastanak osteoporoze.