Još jedna seksi reklama ugledala je svetlo dana. Za nju su krivi čelnici ruske aviokompanije “Avianova” koji su angažovali svoje stjuardese da u kupaćim kostimima peru avione.

Ako ne verujete, proverite na video snimku kako su na tu scenu reagovali vatrogasci koji su to sve posmatrali.

Da li je ovaj potez opravdan ili ne, pitanje je sad. Neki kažu da nema ništa loše u tome da devojke reklamiraju svoju kompaniju, a drugi, pak, tvrde da je ovakav potez nedopustiv jer dovodi u opasnost stjuardese.

Pogledajte video snimak (reklamu) pa procenite sami:
http://www.youtube.com/watch?v=aqQ2vpy8uAQ&feature=player_embedded

Poslednja istraživanja pokazala su da mnoge tegobe (bol u leđima, problemi sa ligamentima, depresija, aritmija, razne srčane bolesti, gojaznost) prete čak četvrtini Britanaca samo zbog toga što ne odlaze na pauzu.

Pauza je obavezna. Rad bez pauze ne samo da nije produktivan za firmu nego on ostavlja veoma ozbiljne posledice po zdravlje zaposlednog.

Ovo dovodi do rizika od većih zdravstvenih problema, uključujući bol u leđima, gojaznost,  srčane bolesti a česta je i depresija.

Više od polovine ispitanika (u istraživanju je učestvovalo oko 3.000 ljudi) reklo je da odlazi na posao iako se oseća loše, pati od neke bolesti ili je pod jačim stresom.

Četvrtina ispitanih uopšte ne odlazi na pauzu za ručak, što je poražavajuće, tvrde stručnjaci.

Glavni razlog preteranog rada je to što poslodavci zasipaju zaposlene poslovnim zadacima ili zato što nema dovoljno zaposlenih za količinu zadanog posla.

Zdravstveni stručnjaci upozoravaju da prekovremeni rad i sedenje za kompjuterom bez pauze predstavlja ozbiljan rizik za naše zdravlje. Naravno, polovina ispitanika sve to zna i smatra da su fizički bolovi koje već duže vreme osećaju posledica nepravilnih položaja dok sede ili stoje na radnom mestu.

Čak 41% ispitanika rekao je da im fizički bol produbljuje stres na poslu.

Što možete da uradite?

Možete i morate bar malo vremena da odvojite za sebe i svoje zdravlje na poslu.

Dok ste na radnom mestu, priuštite sebi minimalno vežbanje -  uradite bar nekoliko jednostavnih pokreta rastezanja, bez obzira na to da li stalno sedite ili stojite. Pokrete rastezanja ponovite bar deset puta u toku radnog vremena.

Ovo bi bilo dobro da uradite pre nego što krenete na pauzu.

Stručnjaci tvrde da ćete se posle povratka sa pauze osećati mnogo bolje i da ćete sa manje opterećenja obavljati preostale radne zadatke.

Radno mesto je prostor u kojem se provodi najveći deo dana pa je zato potpuno opravdano urediti ga da maksimalno odgovara radniku. U razvijenim zemljama kao što su Holandija, Velika Britanija ili Norveška, gde postoji svest o uticaju životne sredine na radni učinik, već su urađeni programi implementacije biljaka u radne prostore.

S tim u vezi već su primećeni znatni rezultati a pre svega primećeno je smanjenje simptoma bolesti zaposlenih: 15% za iritacije oka, do 38% za kašljanje koje uzrokuje suv vazduh i čak 45% za glavobolje.

Tako su kompanije zapravo uštedele jer zaposleni su smanjili bolovanje za od 5% do 15%, a u nekim firmama smanjeni su i računi za grejanje – za čak 20%.

U doba velike potrage za profitom s jedne strane i odgovornošću prema radniku s druge strane, svetske kompanije su spremne da ulože u inovativne projekte koji pridonose boljem zdravstvenom stanju radnika, a time i većoj produktivnosti.

Zna se da su različiti tipovi biljaka dobri za različite uslove u kancelarijskim prostorima.

Biljke koje pročišćavaju vazduh su: palma sreće ili kamaedora, kentia plama ili hoveja, fikus, bršljan, bostonska paprat ili kovrčava paprat ili nefrolepis, filadendron, spatifilium, sanseveria ili svekrvin jezik.

Biljke koje vlaže vazduh su: bostonska paprat, sobna lipa, ciperus ili oštrica (šilj), klorofitum ili kitnjasti klorofitum, bambus palma, spatifilum.

Biljke kojima je potrebno malo svetla su: aglanema ili kozlac, razne vrste dracena (koje se kod nas sve popularno zovu drvo života, a postoje mnoge podvrste kao što su: zmajevac, pegavi zmajevac, obrubljeni zmajevac itd.), zatim đavolji bršljan, spatifilum, palma sreće.

Biljke koje su savršene za kancelarije

1. Areka palma (leptir palma ili žuta palma) jedna od najpopularnijih palmi, lepo izgleda, oslobađa vlagu u atmosferu, odstranjuje hemijske spojeve i ne zahteva mnogo svetla.

2. Lepezasta palma ima lišće kao lepeze, lako se uzgaja i otporna je na većinu nametnika, sporo raste ali dobro pročišćava vazduh.

3. Bambus palma, jedna od biljaka s najboljim transpiracijskim koeficijentom, a odlično odstranjuje benzen, trikloretilen i formaldehid.

4. Fikus gumijevac je otporan i na niske temperature i na malo svetla a odlično odstranjuje formaldehid.

5. Drvo života podvrsta ‘Janet Graig’ izvrsno odstranjuje trikloretilen

6. Bršljan (hedera heliks) nije zahtevan za održavanje a pogodan je za atrije

7. Patuljasta datulja palma je dugogodišnja biljka, vrlo prilagodljiva i izvrsno odstranjuje ksilen.

8. Fikusu ne smeta sunce i otporan je na nametnike, a dobro pročišćava atmosferu.

9. Kovrčava paprat ili nefrolepis zahteva mnogo zalivanja i senovito mesto, ali zato izuzetno dobro vlaži vazduh, dobro odstranjuje formaldehid.

10. Jedarce ili spatifitum je prekrasan cvet u obliku kale, oplemenjuje prostor, ima visoki transpiracijski koeficijent i dobro odstranjuje alkohole, acetone, trikloretilen, benzen i formaldehid, mada, zahteva pažnju pri uzgajanju.

Dužinom radnog vremena bavili su se istraživači u Britaniji koji su želeli da utvrde da li otežani radni dani može da nanese ozbiljne posledice po zdravlje.

Nalazi ovog jedanaestogodišnjeg istraživanja, obavljenog na 6.000 britanskih državnih službenika, ne obezbeđuju konačne dokaze da dugo radno vreme izaziva srčane bolesti, ali ukazuju na jasnu povezanost dve pojave, koju stručnjaci objašnjavaju kao stres.

Među ispitanicima je registrovano 369 slučajeva smrti gde su uzrok bile srčane bolesti, ali i infarkt koji nije imao fatalan ishod, zatim angina pektoris, a rizik od takvih stanja bio je 60% veći kod ispitanika koji su radili tri do četiri sata prekovremeno.

“Nije utvrđeno da prekovremeni rad od jedan do dva sata, u odnosu na uobičajeno osmočasovno radno vreme, povećava rizik od srčanih problema”, naglašava dr Marijana Virtanen, epidemiolog na finskom Institutu za profesionalno zdravlje.

Negativan uticaj tri ili više sati dodatnog rada, opstajao je u ovom istraživanju nezavisno od drugih mogućih rizičnih faktora za srčana oboljenja, kao što su pušenje cigareta, gojaznost ili povišen holesterol.

Dr Virtanen, međutim, napominje da je moguće da se i način života osoba koje prekovremeno rade s vremenom pogoršava, na primer kao rezultat loše ishrane, ili povećanog konzumiranja alkohola.

Ono što je važnije je da predugo radno vreme može da poveća nivo stresa koji je u vezi sa poslom, što negativno utiče na metaboličke procese. Osim toga, radnici koji redovno rade duže skloniji su da na posao dolaze i kada su bolesni.

Komentarišući rezultate ovog istraživanja, Gordon Mekinis, profesor kliničke farmakologije na Glazgovskom univerzitetu, naglašava da bi oni mogli da imaju široke implikacije na procenu lekara o izloženosti pacijenata srčanom riziku.

Do 2015. godine u svetu će biti dve milijarde ljudi koje će “krasiti” preterana telesna težina, prognoziraju istraživači. Faktori rizika su stres, prekovremeni rad i aktivnosti koje se obavljaju u sedećem položaju.

Najnovije istraživanje američkih naučnika pokazalo je da kancelarijski posao dovodi do povećanja gojaznosti, a mnogi zaposleni, koji uglavnom sede na radnom mestu, nisu svesni tog rizika.

” Gojaznost je epidemija, koja se širi uznemirujućim tempom” kaže Džon Evans predavač Harvardske škole za javno zdravlje, koja sarađuje sa kiparskim Međunarodnim institutom za očuvanje prirode i javno zdravlje.

Sve je izraženija veza između gojaznosti i uslova na radnom mestu, budući da ono postaje druga kuća, a tradicionalne prehrambene navike zamenjuje konzumiranje brze hrane, bogate štetnim, zasićenim masnim kiselinama, upozorava Džon Evans.

Pretpostavlja se da će do 2015. godine više od 700 miliona ljudi na svetu biti gojazno, govore stručnjaci.
Među faktore rizika od gojaznosti na radnom mestu Atina Linos, profesor epidemiologije na Atinskom univerzitetu, ubraja i stres vezan za posao, prekovremeni rad i aktivnost koja se nužno obavlja za stolom.

Studija je pokazala da 19 odsto Holanđana i 31 odsto Iraca na poslu ne obavlja nikakvu fizičku aktivnost, dok 55 odsto Grka i čak 61 odsto Francuza uopšte ne upražnjava nikakvu fizičku aktivnost na poslu.

Istraživači ističu da je za gojaznost odgovoran i nedostatak mesta na poslu gde bi zaposleni mogli da drže i jedu svoju hranu, kao i nedostatak prostorija za vežbanje.

Poslodavci bi morali da znaju šta je fizička aktivnost zaposlenih i da je podstiču, kao i da stvore uslove za “ fitnes” pauze u kancelarijskoj rutini.

Najlakše je nekom reći:”Nemoj se nervirati!” a i sami znamo da je to veoma često neizvodljivo, pogotovo danas kad nam je tempo života brz, kad smo opterećeni na poslu ali i kod kuće. Sve ove probleme ljudsko telo pamti pa nam na najgori mogući način vraća – zato se javljaju srčane smetnje, aritmija, infarkt i ono najgore.

Svako ko se obratio kardiologu zbog problema u vezi sa srcem, ponajpre je dobio precizna uputstva – pravilna ishrana, redovno vežbanje, manje stresa. Čak i kad sledite prve dve stavke, onu treću je najteže “odraditi”.

Doktor Šantal Brison sa Laval univerziteta u Kanadi, i drugi istraživači, proučavali su skoro hiljadu pacijenata koji su imali srčani napad. Oni su želeli da ustanove da li mogu da pronađu vezu između drugog srčanog napada i stresnog posla. I našli su je.

“Oni koji su se vratili da rade veoma stresan posao, bili su izloženi dvostruko većem riziku od novog srčanog napada u poređenju sa onima koji su se vratili na manje stresan posao”, kaže doktor Brison.

Studija je ustanovila da su šanse za drugi srčani napad povećane kada se pacijenti vrate na stresan posao, bez obzira na to kolika je bila ozbiljnost njihovog prvog srčanog udara i bez obzira na to koje lekove su koristili i kakva je njihova porodična medicinska istorija (anamneza), kao i to da li su pušači ili ne.

Autori studije preporučuju da pacijenti koji su imali srčani napad, a koji se vrate na posao, zatraže pomoć u ublažavanju stresa na radnom mestu. Idelano je vratiti se u istu firmu ali na drugo radno mesto, ono koje je manje izloženo stresu.

RNIDS podseća Internet operatere i korisnike Interneta da provere podešavanja neophodna za normalno funkcionisanje Internet servisa.

Internet operateri i ovlašćeni registri trebalo bi da provere da li su svi servisi koje nude korisnicima na Internetu spremni da nastave sa ispravnim funkcionisanjem i posle odlaska “.yu” domena, istaknuto je u saopštenju.

Zvanična registracija “.rs” domena počela je 10. marta 2008. godine, a sledećih šest meseci, do 10. septembra, vlasnici “.yu” domena imali su pravo prvenstva da registruju domen sa nastavkom “.rs”, rečeno je u saopštenju.

To pravo iskoristile su 19.372 firme, a po završenoj tranziciji na “.rs’ domen, još oko 4000 korisnika i dalje je koristilo “.yu” domen, koji se od utorka u podne više ne može videti na Internetu.

Od marta 2008. godine do danas registrovano je oko 60.000 “.rs” domena u pet adresnih nastavaka, a ove godine RNIDS je pokrenuo i inicijativu da se nacionalno pismo ćirilica uvede u korišćenje na Internetu.

Uvođenje ćiriličkog domena na Internet je način da se zaštiti kultura i jezik u svom izvornom obliku, a početak registracije ćiriličkih domena se očekuje u 2011. godini, istaknuto je u saopštenju.

Foto: ClipArtof

Provereno, principi i načela Feng Shui koji su stari hiljadama godina primenjivi su i u današnje vreme. Oni koji su poslovni prostor uredili u svom domu, kažu da ne žale što su se oslonili na takvo uređenje jer im je ono pomoglo da postignu uspeh u poslu.

Evo šta vam oni predlažu:

Ako je ikako moguće radni prostor smestite u prostoriju koja ima direktni spoljni ulaz, a ako nemate takvu mogućnost, onda sobu koja je najbliža ulaznim vratima stana.

Pokušajte maksimalno odvojiti radni prostor od životnog, jer tako odvajate svoj poslovni život od porodičnog. Ukoliko nemate posebnu sobu za posao, nego imate veliku sobu u koju možete smestiti i radni prostor, onda taj deo odvojite policama za knjige, visokom cvećem ili panoima koji će umesto zida napraviti odvajanje.

Dok sedite na svom novom radnom mestu ne bi trebalo da vam je prozor iza leđa – po Feng Shui principu to je otvoren put za napad konkurencije.

Nije dobro ni direktno gledanje u ulazna vrata jer sva energija koja ulazi u prostoriju ide direktno na vas, pa vas to može preterano umarati. Najbolje bi bilo da sedite leđima okrenutim ka zidu a da na taj zid stavite sliku koja u sebi sadrži element Zemlje – sliku planine ili jezera.

Idealno će biti ako možete postaviti radni sto tako da vam stoji pod nekim uglom u odnosu na ulazna vrata.

Na radni sto treba postaviti simbole pet elementa koji će vam u poslu pomagati, donositi i privlačiti sreću i posao. Prema  stranama sveta možete postaviti simbole za uspešnost u poslu:
Sever: vaša šolja ili čaša
Severoistok: kristalni držač papira
Severozapad: kompjuter
Istok: sveže cveće
Jugoistok: mala zelena biljka
Jug: stolna lampa ili nešto crvene boje

Plafon bi trebalo da je ravan jer tako donosi ujednačen protok energije. Ukoliko imate neke grede na plafonu, predlažu se obešena zvona ili bambusove flaute koje će odagnati negativnu energiju.
Bambus i kaktus predstavljaju dobru sreću te su idealni za postavljanje u kućnoj kancelariji jer oštrina njihovih listova brani od loših uticaja koji bi mogli upropastiti posao.

Ako prirodno cveće u vašoj blitini iz nekih razloga stalno vene, u poslovni prostor stavite veštačke biljke na kojima dominira zelena boja – ona podstiče kreativnost i deluje smirujuće.

Radno mesto uvek mora da bude uredno a nered ili nakupljene papire nemojte ostavljati preko noći jer time sprečavate kretanje i čišćenje negativne energije. Kad završite sa nekim papirima, odložite ih na neko zatvoreno mesto, nikako nije dobro da stoje na otvorenom.

Bilo bi dobro u radni postor postaviti neku sliku ili fotografiju na kojoj dominira neka voda, (slika jezera ili reke) što će dodatno pospešiti pozitivnu energiju. Ako niste u mogućnosti da ovakvu sliku postavite u poslovni prostor, nađite joj mesto negde u neposrednoj blizini, idelano je na istočni zid.

“To će doprineti da se u Srbiji internet koristi još više i da bude u potpunosti dostupan svima”, izjavila je ona u Privrednoj komori Srbije na proslavi dve godine rada Registra nacionalnog internet domena Srbije.

Internet domen na ćirilici, prema njenim rečima, omogućiće bolju komunikaciju države, privrede i građana, kao i lakše korišćenje elektronske uprave i elektronske trgovine, a dopinosiće i konkurentnosti Srbije.

“Javnom raspravom o uvođenju internet domena na ćirilici, koja je danas počela, trebalo bi da se dođe do odgovora kako će Srbija biti predstavljena na svom zvaničnom pismu”, rekla je Matićeva.

Objasnila je da će skraćenica koja će označavati Srbiju morati da sadrži bar jedan od karaktera koji je različit od bilo kog drugog na latinici, odnosno da bude specifičan za srpsko ćirilično pismo.

Savetnica direktora Registra nacionalog internet domena Mirjana Tasić je ukazala da skraćenica internet domena na ćirilici može da ima do 64 znaka, a predloge će moći da daju građani i sve institucije u zemlji.

Na nekoliko veb sajtova će biti organizovano glasanje koje bi trebalo da na najdemokratičniji način dovede do najboljeg predstavljanja Srbije na inernetu. Uvođenje internet domena na ćirilici, kako je ocenila Tasićeva, moći ćemo da sačuvamo srpsko pismo i kulturu.

Zapravo, naučno je ustanoljeno da ako se previše dosađujete život vam se skraćuje. Ovo je otkrio tim naučnika sa Univerziteta u Londonu čija su ciljna grupa bili službenici javnih preduzeća.

Istraživači ovog univerziteta kažu da ljudi koji se žale na dosadu imaju više šansi da umru mladi, a da oni koji imaju “visok nivo” dosađivanja imaju više od 2,5 puta šanse da umru od srčanih bolesti ili napada u poređenju s ljudima koji su zadovoljni svojim stanjem.

U istraživanju je učestvovalo preko 7.000 službenika koji su promatrani tokom 25 godina. Oni koji su izjavili:”Meni je dosadno“, imali su verovatnoću od 40 odsto da umru do kraja studije u odnosu na one koji to nisu rekli.

Naučnici ističu da bi rezultat ovakvog stanja mogla biti pušenju ili opijanju onih koji su izjavili da im je dosadno, što će im na kraju skraćuje život.

Istraživač Martin Šipli je izjavio kako su nalazi jasni i potvrđuju da postoji veza između dosade i bolesti srca.

“Važno je da ljudi koji imaju dosadne poslove nađu neki interes van njih, kako bi odagnali dosadu, pre nego da se odaju pijenju ili pušenju”, izjavio je dr Šipli.

Istraživanje je otkrilo da je jednom među deset službenika bilo dosadno na poslu tokom barem jednog meseca, gde su žene bile izloženije patnjama od muškaraca.

Dakle, neka dosada bude vaša prošlost, život kratko traje.