Crveni osip na koži, otok, svrab i povišena temperatura koje su mnogobrojni građani “pokupili” na nekom otvorenom kupalištu, nisu posledica bakteriološki neispravne vode, već prljavih kupača.

Otvoreni bazeni imaju hemijski i mikrobiološki ispravnu vodu, pokazuju najnoviji rezultati Gradskog zavoda za javno zdravlje. Ipak, u vreme rekordne posećenosti kupališta, većina posetilaca ne tušira se pre ulaska u bazen i tako se zaraza širi.

Iako nadležni iz Zavoda za javno zdravlje, dosada, nisu zabeležili nikakve nepravilnosti u kvalitetu vode, zaraza se u njima širi – od samih kupača.

U tropskim danima kada u bazene dnevno uđe nekoliko hiljada sugrađana, opasnost od prenosa infekcije je nekoliko puta veća. Kupališta su krcata pa se bakterije šire mnogo većom brzinom, a filteri za vodu nisu uvek efikasni ako se pored vas nalazi bolestan ili inficiran kupač.

Za bakteriološki čistu vodu u bazenima, neophodno je da se posetioci tuširaju sapunom ili nekim sredstvom za pranje pre ulaska na kupalište i da obavezno koriste toalet. Veliki broj njih se ovih pravila, pak, nikada ne pridržava, a jaki i ponekad neprijatni mirisi koji dolaze sa bazena, najčešće su posledica mešanja urina sa hlorom koji je neophodan da bi se održavala čistoća.

Švajcarski naučnici su najavili skoru proizvodnju jedinstvene vakcine koja bi trebalo da reši probleme sa nekoliko vrsta alergija, računaći i one koje se odnose na polenske alergije, i na kikiriki, ali i probleme koje donosi astma i ekcem.

Vakcina se bazira na sintetičkom DNA sličnom onome koji se nalazi u uzročniku tuberkuloze. Naime, istraživači su uvideli da za trećinu smanjuje učestalost napada ili simptoma astme.

Na konferenciji o alergijama u Londonu, švajcarska kompanija “Cytos Biotechnology” koja stoji iza istraživanja, najavila je vakcinu u roku od četiri do pet godina.

Eksperimentalna vakcina CYT003-Qbg10 testirana je na 63 osobe i u kontroli astme pokazala se gotovo jednako dobro kao i steroidi. Ipak, potrebna su dodatne ispitivanja.

Tokom eksperimenta volonteri su vakcinu primili u periodu od 2 do 3 meseca, u seriji injekcija. Drugo testiranje uspešno je smanjilo suzenje oka i nosa za 39 posto.

Dr Volfgang Rener iz “Cytosa” izjavio je da su rezultati ohrabrujući te da je u pitanju:”Jedna vakcina koja uspešno suzbija niz alergija i sličnih stanja.”

Ipak, mnogi medicinski stručnjaci skeptični su koliko će vakcinsta biti praktično primenjiva i hoće li istraživanje uroditi plodom.

Ako su žlezde znojnice blokirane, pa ne dopuštaju da znoj slobodno isparava, on se nakuplja ispod kože stvarajući osip.

Osip koji često izbija kao posledica vrućine i vlage nije karakterističan samo za bebe nego se javlja i kod odraslih osoba.

Drugi tip osipa je onaj koji se odnosi na razne alegije. Te osipe treba razlikovati od onog koji je produkt lošeg ili nedovoljnog rada žlezda znojnica.

Kod dece se osip najčešće javlja na glavi, prsima, ramenima i vratu a kod odraslih ispod pazuha te na preponama, a može se javiti na bilo kojem drugom delu tela.

Tegobe mogu biti vrlo blage: od malih tačkica i plikova do izrazito crvenih, natečenih izraslina na koži.

Ono što malo ljudi zna je to da osip može da bude uzrokovan blikiranim radom žlezda znojnica.

Taj osip nije uvek isti. Razlikuje se nekoliko vrsta i dermatolog ih redovno prepoznaje.

Najbolja terapija je sprečiti znojenje, ukoliko je to ikako moguće.

Poželjno je nositi odeću od pamuka i materijala ‘koji dišu’.

Telesnu aktivnost potrebno je svesti na minimum.

Neki lekari će vam savetovati i pojačanu dozu C i A vitamina.

Za blagi osip dovoljne su samo ove navedene mere. Ukoliko se jave veće tegobe, preporučuju se:
- Losioni na bazi kalamina (calamine) , kombinacija cinkovog oksida i željeznog oksida, nanosi se na telo u slučaju kada se pojavi svrab
-Losioni ili kreme na bazi mentola
- Lanolinske kreme koje sprečavaju začepljenje izvodnih kanalića žlezda znojnica. To su kod nas najčešći melemi za kožu
- U još težim slučajevima primenjuju se masti i kreme iz grupe kortikosteroida

Alergije su odgovor kože na određenu supstancu koja joj ne prija. Ponekad su simptomi blagi a ponekad veoma izraženi. Važno je znati šta to ne prija našoj koži, čega se treba kloniti i kako lečiti alergije.

Postoje specijalne kreme kortikosteroidi ili  imunomodulatori koji efikasno utiču na ovo kožno obolenje. Ako je potrebno, uključuje se antihistaminik (kod izraženog svraba) a po potrebi i antibiotik.

Najčešći alergeni su nikl, hrom, kobalt, živini spojevi, deterdženti, plastične mase, kozmetička sredstva, lekovi, guma, neki prehrambeni proizvodi, zatim prašina, dlake životinja, grinje, polen.

Alergije se javljaju na izloženim delovima tela (lice, vrat, šake, stopala, podlaktice). Koža je crvena i upaljena.

Prirodni kozmetički preparati sa biljnim komponentama, ali i industrijska kozmetika zbog dodataka parfema i nekih konzervansa može izazvati alergiju. Zato su najsigurniji preparati koji nemaju dodatak parfema i konzervansa i namenjeni su za osjetljivu i alergiji sklonu kožu.

Alergija na bižuteriju (nikl)

Najčešći alergen koji izaziva kontaktni dermatitis je nikl – bižuterija ga najčešće ima, zatim nikl na metalnim dugmadima (nitne), narukvicama za sat, novcu, metalnim okvirima za naočare. Srebreni i zlatni nakit takođe sadrže nikl mada, u ovim slučajevima količina je najčešće mala pa kod većine osoba ne izaziva manifestnu reakciju.

Nerđajući čelik također sadrži nikal, ali je i ovde vezan tako da se teško rastvara prilikom kontakta s posuđem i drugim stvarima od nerđajućeg čelika.

Znojenje podstiče rastvaranje nikla iz metalnih predmeta, pa neki ljudi imaju reakciju samo kad je toplo vreme i kad se pojačano znoje.

Najčešće se osip javlja na ušnim školjkama zbog nošenja naušnica, zatim u kontaktu s metalnom kopčom na farmerkama ili ispod sata.

Alergija na gumu

Proizvodi od gume takođe često izazivaju alergiju, prje svega lasteks i drugi aditivi koji se koriste prilikom obrade gume. Alergija na lasteks osim promena na koži može izazvati i koprivnjaču, suzenje očiju i osećaj gušenja.

Alergije na gumu može se javiti na mestu kontakta donjeg veša sa kožom ukoliko u njoj ima gumenih delova ili zbog nošenja neke obuće na stopalima.

Farbe za kosu

Većina žena nema problema sa farbanjem kose, međutim, i to je moguće. Kod onih dama koje su alergične na farbe za kosu, koža na glavi postane crvena.

Sastojak koji izaziva alegiju, a nalazi se u farbi, najčešće se nalazi i u bojama za tetoviranje. Zato se ponekad kod tetovaža javi otok i svrab.

Kozmetički proizvodi

Mirisi i konzervansi u kozmetičkim proizvodima mogu da izazovu alergijske reakcije. Zato treba tražiti proizvode označene terminima fragrance-free ili ‘bez konzervansa‘.

‘Prirodna’ kozmetika koja sadrži biljne komponente nedovoljno ispitanih osobina takođe može biti uzrok kontaktnog dermatitisa.

Biljke

Mnoge biljke mogu izazvati kontaktnu alergiju. Nekada se ona manifestovala na mestu kontakta kao što su šake kod osoba koje rade npr. u cvećari, nekada polen biljaka u vazduhu izaziva promene na kapcima, licu i rukama, tj. otkrivenim delovima tela.

Ponekad alergije izazivaju biljni melemi koji sadrže neke alergogene biljke, i koji se u narodu često stavljaju zbog otoka i bola u zglobovima (npr. gavez).

Takođe, poseban vid alergije je fitofotodermatitis gde kontakt sa biljkom uz istovremeno izlaganje suncu izaziva ili pojavu crvenila s bolnim plikom ili tamnjenje kože, a biljke koje izazivaju ovu vrstu reakcije su limun, celer i neke vrste cveća.

Alergija na hrom

Alergija na hrom i soli hroma odgovorna je za ekcem kod ljudi koji dolaze u kontakt sa cementom, životinjskom kožom, nekim bojama, nekim vrstama šibica, i proizvodima protiv rđanja. Tada se najčešće javlja ekcem stopala, a kod osoba u kontaktu sa cementom, cementna prašina lako izaziva ekcem po celom telu.

Neomicin

Neomicin je antibiotik koji se nalazi u mnogim kremama i mastima za lokalnu primenu na koži, a može da izazove alergiju. Karakteristično je to da osoba zbog posekotine ili druge povrede počne nanositi lako dostupan antibiotik za lokalnu primenu pa se stanje na tom mjestu pogoršava iz dana u dan.

Nakon dijagnoze i saveta o načinima izbegavanja, alergena osobe koje imaju blagi osip mogu dobiti kreme sa kortikosteroidom ili imunomodulatorom – kratkotrajna primena sasvim će biti dovoljna.

U slučaju izraženog svraba, neophodan je i antihistaminik, a ako se radi o snažnoj reakciji i promenama po celom telu, neophodno je i duže lečenje koje uključuje kortikosteroide, fotohemoterapiju ili antibiotik.

Melanom, maligni tumor melanocita na koži u poslednje dve decenije beleži značajan porast, a jedan od razloga je preterano izlaganje suncu.

Melanom se ponekad čudno “ponaša”, on se javlja kao bezazleni mladež na koži koji izgleda kao  bradavica, keratoza, karcinom kože i slično. Zato se savetuje lekarski pregled kod svake pa i bezazlene promene na koži.

Ponekad se melanom razvija samo lokalno, bez udaljenih metastaza, dok se kod drugih pacijenata mogu prvo otkriti udaljene metastaze, a da primarni tumor ostaje neotkriven.

Stručnjaci ističu da su UV zraci ponekad veoma opasni te da je jedan od važnih faktora rizika za nastanak melanoma povremeno i intenzivno izlaganje UV zračenju, posebno ukoliko je praćeno opekotinama. Izlaganje UV zracima najvažniji je uzrok i u razvoju mladeža, običnih ili atipičnih.

Opasnost preti ne samo od direktnog izlaganja sunčevim zracima nego i od onog koje se “dobije” u solarijumu.

Mladeži (nevusi) mogu biti urođeni ili stečeni – stečeni počinju da se pojavljuju između šest i 12 meseci života i broj im se povećava sve do devete ili 14 godine života.

Iako su tipični mladeži braonkasta mesta u nivou kože mogu se pojaviti u raznim oblicima i biti različitih dimenzija i boje – boje kože, crvenkasti, crvenkasto-braonkasti, od svetle do tamno braon boje ili žućkasti, raznih oblika – od ovalnog do okruglastog i raznih veličina, od glave čiode do veličine 3-4 santimetara.

Preporučuje se da se mladeži pregledaju što češće, pogotovo ako je neko u porodici imao melanom, a ono na šta treba obratiti pažnju jesu veliki mladeži, čiji je diametar veći od šest milimetara i koji su neobičnog izgleda – nesimetrični, različite boje i koji imaju neobične ivice.
Mladeži usporavaju starenje

Broj mladeža na telu može biti jasan pokazatelj brzine starenja tela, navodi se u jednoj studiji britanskih naučnika.

Istraživanje je obuhvatilo 1.800 osoba čiji je DNK za starenje upoređivan sa brojem mladeža koje imaju na telu i tom prilikom su otkrili da se DNK osobe koja ima više mladeža bolje odupire starenju od DNK osobe koja ima manje mladeža.

“Rezultati istraživanja su zanimljivi jer pokazuju da ljudi koji imaju mnogo mladeža, osim što imaju veći rizik od raka kože, imaju i prednost jer im telo sporije stari”, kaže član istraživačkog tima dr Veronik Bataj.

Postoje kozmetički preparati, kreme i losioni ali i parfemi koje ne treba nanositi na telo pre izlaganja suncu. Ali ono što je malo poznato je to da postoje i lekovi koji mogu da prouzrokuju netolerantost na sunce i razne propratne reakcije.
Ultravioletni zraci (UV) su zraci koje sunce prirodno emituje. Delimično filtrirani ozonskim slojem, oni deluju kao bezopasni jer su nevidljivi i ne greju, za razliku od ultracrvenih zraka. Izlaganje UV zracima i  unošenje osetljivih lekova prouzrokuju hemijske reakcije u telu.

Kada uzmemo lek, on ulazi u našu krv i preko kože je izložen sunčevim zracima. Ako je određeni lek osetljiv na zračenje (izazvano izlaganjem suncu), mogu da nastanu otrovne supstance i alergijske reakcije, i onda se govori o fotosenzibilizaciji. Pažnja – ove reakcije mogu biti ozbiljne i zahtevaju prestanak sa terapijom ali i sa sunčanjem.

Kad su lekovi neprijatelji vaše kože

Lekovi mogu da budu neprijatelji vašeg tamnjenja ako izazovu direktnu toksičnost ili alergijsku pojavu. Postoje dva tipa kožnih reakcija : fototoksička i fotoalergijska.

Fototoksička reakcije: ispoljava se površnom iritacijom kože, tj. crvenilom kože i plikovima na koži. Ova reakcija je slična sunčanici i vidljiva je na mestima koja ste izlagali suncu. Nastaje odmah nakon izlaganja suncu, ako je doza leka koji ste uneli zančajna i ako ste se predugo izlagali suncu.

Fotoalergijska reakcije: karakteriše se crvenilom kože, plikovima i svrabom. Nastaje posle drugog uzimanja leka i uglavnom nakon 48 sati od izlaganja suncu. Ona ne zavisi od unete doze leka i može se proširiti na zaštićene delove tela.

Šta treba uraditi?

Ako morate da uzimate lek koji je izložen riziku od fotosenzibilizacije, trebalo bi da izbegavate da se izlažete sunčevim zracima ili da se sunčate u solarijumima. Znajte i da je izlaganje dekoltea ili ruku dovoljno za izbijanje reakcije.

Ne oklevajte da porazgovarate o ovome sa vašim lekarom koji je u toku sa vašom bolešću. On će eventualno promeniti terapiju i preporučiti vam lek koji nije osetljiv na sunčevo zračenje.

U najgorem slučaju, ako ne postoji lek koji bi mogao da zameni vašu terapiju, pokušajte neko vreme da zaboravite sunčanje.

Odmah na početku treba reći da postoji izvesna razlika između akutnog nealergijskog kontaktnog dermatitisa i kontaktnog alergijskog dermatitisa.

Akutni nealergijski kontaktni dermatitis nastaje kao izražena reakcija već nakon kraćeg kontakta kože sa izrazito snažnim spoljnim faktorom. Osnova ovakve pojave je upalni proces bez pojave bilo kakve alergije.

Kontaktni alergijski dermatitis (ekcem) izazvan je alergijskom reakcijom (na koži) i to na supstance koje dolaze u kontakt sa kožom. Kod osoba koje su preosetljive, ovi kontaktni alergeni izazivaju svrab, crvenilo, male plikove a kasnije i perutanje kože. U akutnoj fazi dermatitisa koža postaje crvena i otečena, izrazito svrbi i na njoj se pojavljuju mjehurići koji pucaju, kasnije je pojavljuju krastice.
Najčešći alergeni:
Najčešći alergeni su: pre svega hemijski elementi nikl, hrom, kobalt, ali i živini spojevi zatim deterdženti, plastične, sintetičke mase, kozmetička sredstava i razni lekovi. Zabeleženi su snažni alergeni koje izaziva guma, neki prehrambeni proizvodi, prašina, grinje, perje ali i dlake pojedinih životinja.

Alergijske reakcije se javljaju na delovima kože koji su bili izloženi alergenu a to su (lice, vrat, šake, stopala, podlaktice. Koža postaje crvena, vidno upaljena, javlja se svrab.

Ukoliko je kontakt sa alergenom stalan, hroničan, koža postaje zadebljana, tamno crvena, peruta se, stvaraju se bolne pukotine, a svrab je minimalan, ali stalan.

Najvažniji je otkriti uzrok, odnosno supstancu koja izaziva alergiju. U cilju otkrivanja alergena koji je odgovoran za nastanak promena sprovodi se testiranje na standardne alergene. U narodu popularno nazvanje bockanje zapravo je testiranje na svaki alergen pojedinačno.

Svi testovi se urade lako a neki od njih zahevaju vreme. Takvi su testovi koji otkrivaju alergene a putem flastera lepe se na leđa i drže 48 sati. Neophodno je i dodatno testiranje nakon 72 sata, a ponekad i nakon 96 sata kako bi se utvrdilo radi li se o pravoj alergiji li iritaciji hemijskom supstancom.

Lečenje

Lečenje je jednostavno a samo ponekad je dugotrajno. Postoje specijalne kreme kortikosteroidi ili  imunomodulatori koji efikasno utiču na obolenje. Ako je potrebno, uključuje se antihistaminik (kod izraženog svraba) a po potrebi i antibiotik.

Po definiciji, bradavice ili veruke su promene na koži koje nastaju usled delovanja humanog papiloma virusa (HPV) u epidermu kože. HPV izaziva hiperplaziju epitela (uvećanje broja epitelnih ćelija) i različite promene na njima. Same bradavice nisu opasne, ali ako se prošire mogu da uzrokuju ozbiljnije probleme. Osim zvaničnih, medicinskih rešenja postoje i prirodni preparati koji efikasno uklanjaju bradavice a jednako su dobri kao i medicinski.
Gde se obično nalaze bradavice?

Obične bradavice (verrucae vulgares) mogu se pojaviti bilo gde na koži. Najčešće se lokalizuju na mestima pritiska na kožu a to su prsti, laktovi, kolena ili tabani. Često se nalaze ispod nokta i tada su izrazito bolne. Izgledaju kao oštro ograničeni čvorovi čija je površina gruba, mogu biti pravilnog, okruglog ili nepravilnog oblika. Različite su boje – žute, svetlosive, smeđe ili sivocrne. Veličina varira od nekoliko milimetara do otprilike 1 centimetra.

Bradavice se mogu javiti i na delikatnim i osetljivim delovima tela, pa su onda veoma bolne. Ova kožna infekcija zahteva posebnu negu i efektne tretmane kako bi se smanjile šanse ponovnog nastanka.

Kao što rekosmo, postoje i prirodni lekovi za lečenje bradavica. Evo najpopularnijih:

Sok od limuna
Sveži sok od limuna je odličan antioksidans, te se zato koristi u raznim tretmanima – i kao beauty proizvod i kao lek. Protiv bradavica se možete boriti limunovim sokom, i to uz pomoć ovog jednostavnog recepta; iscedite sok iz jednog svežeg limuna i samo ga nanesite na bradavicu. Pustite da stajati 20 minuta i isperite običnom vodom. Za bolji efekat limunov sok nanosite na bradavicu dva puta dnevno. Limunska kiselina idealno će neutralizovati kožne izbočine, a rezultate ćete videti već kroz nekoliko nedelja.

Beli luk
Beli luk odlično deluje na sve kožne probleme uključujući i bradavice.

Ima snažan protuvirusni učinak, te u isto vreme deluje antibakterijski. Zato se često koristi pri detoksifikaciji tijela, te za lečenje sličnih tegoba.

Kako se koristi beli luk protiv bradavica?

Jednostavno, izgnječite dva do tri češnja belog luka a kad dobijete glatku smesu premažite njome mesto na kojem se nalazi bradavica i pustite da odstajati tri do četiri sata. Nakon toga isperite luk vodom.

Ovaj postupak treba ponavljati svaki dan dok ne dobijete željene rezultate.

Baš svaka povreda na koži, bilo da je nastala kao posledica tretiranja akni, bilo da je ona rezultat hirurške intervencije ili povrede, najčešće ostavlja ožiljak. Ožiljci se ne mogu otkloniti u potpunosti, ali se njihov izgled može značajno ublažiti raznim hirurškim ili dermatološko-kozmetičkim procedurama.
Veličina ožiljka zavisi od veličine prethodne traume, odnosno, on će biti izraženiji kod mlađih osoba u predelu gde se koža skuplja i širi usled pokreta (na leđima, zglobovima, nogama) i kod osoba koje imaju genetsku sklonost ka stvaranju keloidnog (ožiljačnog) tkiva.

Kakvi ožiljci postoje:
Hipertrofični ožiljci su ispupčeni, crvene se i zahvataju površinu rane. Formiraju se nekoliko nedelja od povređivanja i mogu da se povuku prirodnim putem, ali taj proces može trajati i nekoliko godina.

Keloidni ožiljci su zadebljali, obli ispupčeni delovi ožiljačnog tkiva koji se šire van granica same rane. Tamniji su od okolne kože, mogu da nastanu i sa zakašnjenjem od više meseci nakon povrede, a mogu i rasti.
Atrofični ožiljci su udubljenja koja nastaju ubrzanom i preteranom razgradnjom kolagena, najčešće usled upalnih procesa, poput onih koje izazivaju akne i boginje.

Ožiljačno tkivo se tokom vremena menja, a najbolji rezultati postižu se tretiranjem svežeg ožiljka. Izgled starih ožiljaka može se ublažiti, ali je tretman duži. Ovde će vam svakako pomoći estetska hirurgija. Različiti ožiljci tretiraju se različitim sredstvima, uz konsultacije sa lekarom.

Mnogi hirurzi nakon skidanja konaca posle operacije preporučuju flaster koji u sebi sadrži silikonski gel, jer je dokazano da silikon povoljno deluje na ublažavanje ožiljaka, naročito ako su sveži i hipertrofični. Osim hirurških, na ovaj način se mogu tretirati i svi drugi ožiljci.

Pomozite svojoj koži

Hemijski pilinzi mogu da poboljšaju izgled tkiva zahvaćenog ožiljkom, kontrolisanim skidanjem gornjih slojeva kože. Primenjuju se kod ožiljaka od akni i obično su potrebni srednji ili duboki pilinzi.

Dermoabrazija takođe skida površinski sloj kože abrazivnim česticama. Važno je napomenuti da ove tretmane sme da izvodi samo lekar dermatolog ili estetski hirurg.

U tretiranju različitih vrsta ožiljaka koriste se i različiti laseri, ali i ove tretmane smeju izvoditi samo lekari.

Ponekad se napredak može postići i ubrizgavanjem steroidnih hormona direktno u ožiljačno tkivo. Potrebna je serija injekcija tokom terapije koju sme realizovati samo dermatolog ili estetski hirurg.

Operativni tretman podrazumeva isecanje ožiljka, nakon čega je neminovan novi, ali će on biti manji i moći će od početka da se tretira posebnim sredstvima.

Injekcijama sa biorazgradivim filerima, recimo hijaluronskom kiselinom, mogu se popuniti upadljiva udubljenja.

Najbolji rezultati postižu se kombinovanjem različitih tehnika, a odgovarajući tretman lekar određuje za svaki pojedinačan slučaj, u zavisnosti od veličine, izgleda i vrste ožiljka. Zato, podvačimo još jednom, nemojte sami tretirati ožiljke ma gde se nalazili na koži, obavezno potražite pomoć i savet stručnjaka.

Njena organska komponenta je posebno značajna za vezivanje aktivnih supstanci i njihov prenos u dublje slojeve membrana, crevne flore ili pak membrana krvnih sudova i kapilara.

Glina se vekovima koristi za opšte poboljšanje ljudskog zdravlja, kao i za lečenje biljaka i životinja. Lako se apsorbuje i izrazito nežno deluje na telo. Pomaže kod različitih promena na koži.

Poboljšava crevnu floru te tako omogućava bolju apsorpciju hrane. Glina može da smanji, pa čak i da eliminiše neke alergije na hranu. Blagotvorna je kod trovanja hranom, ublažava virusne infekcije, stomačni grip, a crevnim parazitima onemogućava razmnožavanje.

Glina je u stanju da leči skoro sve poremećaje varenja. Zahvaljujući velikoj energetskoj snazi i visokom procentu minerala i oligo elemenata, njenim korišćenjem se poboljšava imunitet organizma. Glina upija, drenira, a zatim eliminiše nečistoće iz tkiva, krvi i limfe.

Toliko očisti organizam da se izgubi i neugodan miris znoja. Ima neverovatnu moć regeneracije ćelija, tkiva i organa, jer ih snabdeva vitalnom energijom.

Koristi se kod mnogih bolesti, kao što su arterioskleroza, anemija, oboljenja disajnih puteva, infekcija koli bakterijama, crevnih oboljenja, trovanja, čira, viška želudačne kiseline, kod bolne menstruacije, promena na koži i opadanja kose. Toksično dejstvo gline do sada nije zabeleženo.

Idealna je kao maska za lice ili pakovanje za kosu u kombinaciji sa maslinovim, bademovim ili uljem pšeničnih klica. Kao kupka ima izuzetno blagotvorno delovanje na čitav organizam jer relaksira, otklanja umor i stres, a koža postaje glatka, mekana i elastična.