Kopriva je samonikla jestiva biljka koja se odavno koristi u tekstilnoj industriji. Danas se njena upotreba razvila pa se često koriti kao lekovita biljka – višak kilograma moguće je skinuti zahvaljujući ovoj zelenoj biljci, anemija se ublažava ili leči koprivom, njome možete izbaciti pesak iz mokraćnog kanala te sniziti nivo šećera u krvi.

Urtica dioica ili kopriva raste u Evropi, Aziji, Africi i Severnoj Americi.

Stabljika koprive može da naraste i do 150 cm, listovi su joj dugački od 3 do 15 cm, srcolikog su oblika i imaju kratke dlačice – žare. Na dodir, one puštaju sok koji izaziva peckanje i plikove. Kopriva cveta od proleća do jeseni, a u zimsko vreme ostaje u zemlji.

Ovaj cenjeni korov u sebi sadrži veliku količinu kalcijuma, kalija, gvožđa, vitamina C i A, organske kiseline te flavonoida koji su prirodni antioksidanti.

Danas je najcenjeniji sok i čaj od koprive. Koprivu možete da pripremate sa jajima, kao salatu, dodatak mesu, krompiru, a veoma je ukusna ako se kombinuje i sa sirom.

Kod pripreme jela koristi se samo mlado lišće, a kako kopriva dobro podnosi smrzavanje, možete je  obariti i ostaviti u amrzivač isto kao i spanać.

Sok od koprive

U sokovniku iscedite sok iz sveže koprive pa možete odmah da ga pijete. Možete ga razrediti sa vodom i pomešati s medom.

Preporučuje se svakodnevno pijenje ovog soka osobama (naročito deci) koje muči anemija, žutica ili onima koji žele da izbace pesak iz mokraćnog kanala, ali i onima koji žele da snize nivo šećera u krvi.

Čaj od koprive

Čaj od koprive priprema se od 30 mladih listova koji se kuvaju u litri vode oko 15 minuta. Nakon kuvanja, procedite čaj i zasladite medom. Tako pripremljen možete piti tokom celog dana.

Kopriva sadrži silicijsku kiselinu i vitamin C koji zajedno pojačavaju sagorevanje masnoća pa se čaj koristi za mršavljenje.

Naučnici iz Japana, sa Univerziteta  Jamaguči u Ubeu, sproveli su detaljna ispitivanja.

Japanski tim, na čelu sa dr Masajuki Okudom, je analizirao sadržaj vitamina A i E u krvi 396 dece, starosti od 10 do 13 godina, od kojih je 240 imalo ekcem, šištanja pri disanju ili je dijagnostikovana astma.

Utvrđeno je da nema nikakve veze između navedenih stanja i nivoa A vitamina, dok su mali ispitanici sa najvećim sadržajem E vitamina u krvi bili pod 67 odsto manjim rizikom da obole od ekcema nego oni s najnižim sadržajem.

Šta više, čak i oni ispitanici koji su imali samo minimalno viši nivo vitamina E od proseka, bili su pod manjim rizikom od ekcema za preko 60 odsto.

Vitaminom A je bogato žuto, crveno i narandžasto voće i povrće, dok vitamina E ima u biljnim uljima, orašastim plodovima i integralnim žitaricama.

Nema opšteg standarda o tome koliki bi trebalo da bude dnevni unos pomenutih vitamina. Prema američkim standardima, za navedenu starosnu grupu dnevni unos vitamina A bi trebalo da bude 2.000 međunarodnih jedinica (IU), a vitamina E oko 16 IU.

Još se ne zna precizno zašto E vitamin smanjuje rizik od ekcema. Japanski tim pretpostavlja da su u pitanju njegova antioksidantna svojstva i podsticajno dejstvo na imuni sistem.

Ova farmaceutska kompanija dobila je dozvolu za uzgoj marihuane od nadležnog ministarstva.

Lek se zove “sativeks” i prodavaće se na recept. Reč je o spreju koji će lekari prepisivati pacijentima zbog nuspojava koje se pojavljuju kod obolelih sa dijagnozom multiple skleroza.

Londonski “Tajms” javlja da se lek proizvodi na tajnoj lokaciji, a i lokacija zemljišta na kojem se marihuana uzgaja takođe je tajna.

Za proizvodnju leka koriste se dva aktivna sastojka kanabisa – THC i kanabidiol.

Izvor: Mondo

Biljna vlakna predstavlja jestivi deo biljke ili analogne ugljene hidrate koji su otporni na varenje i apsorpciju u tankom crevu – sa potpunom ili delimičnom fermentacijom u debelom crevu.

Biljna vlakna uključuju polisaharide, oligosaharide, lignin i srodne biljne supstance.

Ona imaju značajne fiziološke efekte u organizmu a to su pre svega:
- laksativno dejstvo

- snižava holesterol u krvi

- snižava šećer u krvi.

Biljna vlakna uglavnom se sastoje od složenih ugljenih hidrata (polisaharidi): celuloza, hemiceluloza, pektin, protopektin, lignin, biljne smole.

Da bismo vam malo rasvetlili ovu temu, predstavljamo nekoliko činjenica koje verojatno niste znali a odnose se na biljna vlakna.

* Vlakna sprečavaju prejedanje
Hrana bogata vlaknima obično se duže žvaće u ustima pa mozak ima dovoljno vremena da registruje unos hrane i sitost. Ovo će sprečiti prejedanje i omogućiti da pojedete manje i uravnoteženije obroke.

* Vlakna smanjuju unos kalorija
Hrana bogata vlaknima obično sadrži malo kalorija – osećate sitost a pojedete manje kalorija.

* Bolje je da jedete namirnice bogate vlakana nego dodatke ishrani
Dodaci ishrani koji sadrže vlakna ne sadrže vitamine, minerale i druge hranljive sastojke koje se nalaze u prirodnim vlaknima.

* Kako kontrolisati unos biljnih vlakana
Ako ste se nedavno naglo ugojili, imate visok holesterol ili neuravnotežen nivo šećera – vaša ishrana ne sadrži dovoljno vlakana. Vreme je za gurmanske promene. U ishranu polako uvodite namirnice bogate vlaknima pa će zdravstveno stanje popraviti.

* Biljke bogate vlaknima su:
Mahunarke, mekinje, suve šljive, azijske kruške, alge… Različita vlakna zapravo su sastavni deo svežeg voća i povrća te neprerađenih žitarica.

* Zdravstvena korist
Između ostalog, vlakna smanjuju rizik od dijabetesa i srčanih bolesti, štite od razvoja raka debelog creva i bubrežnog kamenca.

* Dnevna doza
Optimalna dnevna doza vlakana trebalo bi da bude 38 grama za muškarce i 25 grama za žene.

Opsežna studija koju su sproveli naučnici sa Instituta za međunarodno zdravlje Univerziteta u Sidneju pokazala je da svakodnevno konzumiranje toplih napitaka kao što su čaj i kafa garantovano smanjuje mogućnost da se dobije opaka bolest dijabetes.

Stručnjaci su utvrdili da ovaj blagotvorni efekat nema veze sa unošenjem sastojka ovih napitaka, pre svega se misli na kofein, pošto su rezultati bili isti i za “običnu” i kafu bez kofeina.

Profesorka Rejčel Haksli i njene kolege istražili su rezultate 18 prethodnih studija, koje su ukupno obuhvatale 472.922 ljudi. Šest studija ticalo se unošenja kafe bez kofeina, a sedam navika pijenja čaja.

Ranije se verovalo da su efekti ovih napitaka zasnovani isključivo na jednom sastojku – kofein, ali Haksli kaže da ova studija pokazuje da bi trebalo uzeti u obzir i magnezijum, hlorogenične kiseline i druge sastojke.

Ljudi koji piju tri do četiri šolje kafe imali su 25 odsto manje šanse da razviju dijabetes tipa dva, od onih koji dnevno ne piju kafu ili konzumiraju manje količine.

Oni koji su unosili kafu bez kofeina svoje šanse su smanjili za 30%, dok ljubitelji čaja svoje šanse za dijabetes smanjuju za 20%.

Savremena tehnika otišla je toliko daleko da obični smrtnici i ne mogu da pojme da je sve to moguće. A moguće je. S tim u vezi oglasili su se i italijanski stručnjaci koji su razradili tabletu koja može da se koristi za dijagnostikovanje teških oboljenja, koja su dosad utvrđivana tegobnim, invazivnim postupcima kao što je endoskopija.

Najnovija dostignuća otkrivaju način primene tablete sa kamericom koja služi kao dijagnostika. Naime, pacijent tabletu, snabdevenu minijaturnom kamerom, guta, a potom je ona pomoću bežične veze pod kontrolom lekara, prenosi BBC.

Tableta u organizmu izbacuje “nožice” kojima se kreće kao pauk. Tim kretanjem upravljaju lekari, kojima ono daje veću fleksibilnost u dijagnostičkom postupku. Po obavljenom zadatku, tableta se iz organizma izbacuje prirodnim putem.

Tablete sa kamerama su već postojale, ali se veruje da je ovo prva koja se može kontrolisati pošto je progutana.

Dr Enriko Graso, specijalista za rak iz Univerzitetske bolnice Tor Vergata u Rimu, ističe da bi ovaj izum mogao da smanji korišćenje endoskopa, koji su za mnoge pacijente toliko neprijatni da oni odbijaju tretman.

Nova dijagnostička metoda predstavlja napredak i za pacijente, i za lekare, napominje Eliza Buseli, jedna od naučnika koji su radila na njenoj razradi.

Tableta je dosad uspešno testirana na svinjama, ali potrebna su još neka testiranja da bi bila odobrena i za primenu kod ljudi.

Naučnici su došli do podataka da lek koji se često upotrebljava za suzbijanje depresije, može da spreči razvoj tumora za čak 90 odsto.

Kako su testiranja ovog leka već urađena, očekuje se da će njegova primena u borbi protiv kancerogenih oboljenja biti uključena mnogo brže nego što je to slučaj sa lekovima koji moraju da prođu seriju testova.

Tim istraživača sa Univerziteta u Birmingemu uvideo je da aktivni sastojci “prozaka” – fluoksetini, ubijaju ćelije kancera razvijene u laboratorijskim uslovima.

Testovi na živom tkivu (krv sa leukemijom) pokazali su da je dalji razvoj bolesti smanjen za čitavih 90 odsto.

Britanski naučnici ističu da su rezultati ovih eksperimenata objavljeni u časopisu “Istraživanje leukemije”, te da su nalazi pokazali da lek “prozak” i antidepresiv “hlomipramin” efektno uništava kancerogene ćelije leukemije.

Naučnici su dokazali su da se bol u zglobovima uspešno leči bosiljkom. On se može koristiti na nekoliko načina. Njegovi sveži aromatični listovi pokazali su se kao snažan protivupalni lek kod osoba kojima otok zglobova predstavlja problem ali i kod onih kod kojih je dijagnostikovan artritis.

“Procenili smo protivupalno delovanje obe biljke i ustanovili da veoma slično deluju kao i diklofenak tablete (protivupalni lek koji se naširoko upotrebljava u slučajevima artritisa),” rekao je Vaibhav Shinde, sa Poona College of Pharmacy u Indiji koji je i sproveo istraživanje.

Za razliku od sintetičkih lekova, kod bosiljka nema nuspojava poput probavnih iritacija i bolova izazvanih uzimanjem lekova. Ovo bi moglo biti vrlo korisno obolelima od artritisa koji svakodnevno gutaju tablete.

Bosiljak se kao začinska i lekovita biljka koristi vekovima. Opareni bosiljak koristi se kao lek kod upalnih procesa: bronhitis, astma, bolesti kože i artritis. I dijabetičari bi mogli da imaju korist od bosiljka jer on snižava nivo glukoze u krvi. Dakle, bosiljak se koristi kao čaj, oblog ili dodatak ishrani.

“Istraživanje pokazuje da eugenol, ulje koje bosiljku daje poznatu aromu, aktivna molekula ključna za ovaj protivupalni efekt,” rekao je dr. Vaibhav Shinde i dodao:”Međutim, možda su uključene i druge molekule. Moramo da otkrijemo o kojima se radi i iskoristiti to u pravljenju leka.”

Tablete s ekstraktom bosiljka još uvek ne postoje na tržištu ali i povećani unos bosiljka i pravilna ishrana mogu imati protivupalni efekat. Još ako ste u mogućnosti da nabavite azijski bosiljak, koji je bogatiji eugenolom, napravili ste pun pogodak.

Još jedno od važnih pitanja na koja su oni dali odgovore je i to da li postoje lekovi bez ikakvih neželjenih sporednih dejstava? Pomenuti naučnici su dokazali upravo to da placebo može da pomogne pacijentima koji se žale na bolove.

Na Univerzitetskoj klinici za Psihosomatiku i psihoterapiju u Tibingenu, psiholog Paul Enk traga za odgovorom na pitanje – da li u lečenju mučnine i vrtgolavice pomažu lekovi ili vera u njihovu lekovitost. Ovde nikako ne smemo zaboraviti ulogu iskustva da lekovi pomažu.

Testovi u stolici koja se vrti  – samo za izdržljive
Kako bi dokazao uticaj placeba, Enk je razvio eksperimente. Jedna devojka se sprema za vožnju u stolici koja se okreće. Atmosfera u prostoriji bila je prijatna, isti uslovi važili su za svaku osobu koja je učestvovala u eksperimentu. Smetnje u sistemu za varenje, kao što je mučnina često mogu da se uklone placebom. Naučnici žele da saznaju kako je to moguće.

EKG kontroliše srčani ritam pre i tokom eksperimenta. Prva merenja se vrše dok je ispitanik u mirnom stanju. Onda se daje tableta. Ni ispitanici ali ni oni koji sprovode eksperimente ne znaju da li je tableta prava ili placebo.
Postavlja se pitanje kako će reagovati devojka u stolici koja se vrti. Stavlja joj se maska na oči – što će joj pojačati osećaj da se vrti u krug, čime se ubrzava i nastanak mučnine.

Počinje prvi od tri ciklusa

Jerg Šulte koji vodi eksperiment posmatra kako devojaka reaguje. Ako joj bude jako muka, odmah će zaustaviti stolicu. Međutim, sve je redu. Devojci se sviđa da se vrti. Zbog toga se efekti pojačavaju. Sada se vrti maksimalno pognute glave – to je samo za najizdržljivije.
Ali, devojka je ovo prošla bez problema. Posle dva – tri minuta na vrteški, eksperiment je završen. Devojci nije bilo muka. Samo kada pomeri glavu, oseti da se nešto dešava u stomaku.
Placebo aktivira iste regione u mozgu kao i lekovi
Pre i za vreme eksperimenta devojka je morala da žvaće komadić vate, kako bi naučnici mogli da analiziraju supstance u pljuvački koje nastaju sa mučninom. Jer, ukoliko pronađu iste supstance koje se javljaju i kada se uzimaju lekovi protiv mučnine, onda je placebo uspeo da prevari mozak.

Isto kao kod bolova. Naučnici su ispitivali mozgove osoba koje pate od bolova i konstatovali da placebo aktivira iste areale u mozgu kao i lekovi.

Paul Enk u stanju je da na snimcima mozga dokaže da lek protiv bolova aktivira areal u mozgu koji je zadužen za suzbijanje bola. Na ovaj način se dokazuje i rad mozga.

Kada osoba dobije placebo, proces u mozgu je isti, ili sličan – makar se to ispostavilo kod nekih ispitanika.

Spoj psihe i biohemije

Paul Enk sada želi još više da sazna o mehanizmima preko kojih placebo funkcioniše. Cilj je da se iznađe način na koji je pacijentu moguće najbolje pomoći a da se ne koristi najjači lek.

Jedno je za sada već jasno – oni koji reaguju na placebo nisu umišljeni bolesnici. Ali pacijent koji reaguje na beskorisnu tabletu mora biti spreman na to – nužan je spoj psihe i biohemije. Vrlo često lekovi nisu dovoljni za izlečenje. Lepa reč lekara može mnogo toga da učini, ponekad i više nego lek.

Ne treba da vas podsećamo koliko je važna pravilna ishrana i zdrava hrana u našem organizmu. Pored toga što će nam dati snagu, hrana će i jačati naš imuni sistem. Među prvim takvim namirnicama svakako spade matična mleč. Ona se ubraja među revitalizirajuću prirodnu superhranu i to zahvaljujući jedinstvenoj kombinaciji u kojoj učestvuju minerali, vitamini, aminokiseline i enzimi.

Matična mleč obnavlja energiju i ima lekoviti učinak na bolesne osobe. Osim toga, ona ublažava simptome alergije. Dakle, matična mleč može da reguliše imunološki sistem pomažući u smanjivanju nepotrebne autoimunološke reakcije, čime štedi imunološke borce protiv raka.

Iako uticaj matične mleči nije toliko dramatičan na sve pacijente s artritisom, nju koriste zagovornici prirodnih načina lečenja. Cilj je da se pomogne u smanjivanju simptoma artritisa.

Matična mleč je popularan dodatak ishrani koju koriste brojni sportisti. Upravo oni svedoče da im ovaj pčelinji proizvod pomaže u boljem treniranju i bržem oporavku od bolesti. Osim toga, matična mleč jača imunitet i pomaže kod prehlada i respiratornih infekcija.

Matična mleč ima više aminokiselina i vitamina (uključujući i B12) od bilo kojeg proizvoda bogatog aminokiselinama, poput govedine, jaja ili sira.

Sve češće, mame svojoj deci daju matičnu mleč pre bilo kojeg obroka,  na tašte. U specijalizovanim prodavnicama mogu se naći teglice mleči namenjene najmlađima. Ali oprez, matičnu mleč ne treba davati deci koja nisu navršila tri godine i kod kojih je dijagnostivana alergija na polen. Upotreba matičnemleči kod ove dece treba da bude pod nadzor lekara.