Dosadašnja naučna istraživanja pokazala su da muzika ublažava nelagodnost, depresija će biti podnošljivija uz muziku, muzika poboljšava raspoloženje te se njome mogu popraviti kognitivne funkcije.

Međutim, do sad se nije proučavao način na koji slušamo muziku. Primera radi, jesu li kognitivne koristi očigledne dok slušamo muziku i obavljamo neki posao i utiče li na kognitivne sposobnosti određeni tip muzike koju volimo?

Nova studija “Applied Cognitive Psychology” pokazuje da slušanje muzike koju osoba voli ne pomaže u izvođenju zadatka ništa više nego slušanje muzike u kojoj osoba ne uživa.

Naučnici su istražili ‘irelevantan efekat zvuka’ tražeći od učesnika da se sete određenih podataka u tišini, pa onda uz muziku koju vole, pa onda uz muziku koja ih iritira i na kraju uz jednolični elektronski zvuk i onaj koji varira.

Sposobnost prisećanja bila je otprilike ista i uglavnom loša dok su slušali muziku. Najtačnije su se prisećali dok su zadatak obavljali u tišini ili uz jednolični elektronski zvuk koji se ponavlja.

Slušanje muzike, bez obzira na to da li je volimo ili ne, kao i slušanje elektronskog signala koji ima varijaciju umanjilo je sposobnost prisećanja.

Voditelj istraživanja Nick Perham objašnjava: “Loša memorija koja je uočena uz slušanje muzike posledica je akustičnih varijacija u okolini.”

Iako muzika može da pruži pozitivan uticaj na mentalno zdravlje, moramo li se skoncentrisati i pažljivo prisećati određenih podataka, muzika nam remeti koncentraciju.

Rezultati istraživanja koji su sprovedeni na 300 žena pokazuju da one koje su izvršile abortus nose tri puta veći rizik za razvoj tumora dojke kasnije u životu.

Proučavajući pitanje ‘štiti li dojenje od razvoja karcinoma’, naučnici su došli do podataka da dojenje zaista značajno utiče na manji rizik od tumora i istovremeno uočili i to da najveći rizik za razvoj bolesti kao što je rak dojke nosi abortus – čak više i od pojava kao što su menopauza i pušenje cigareta.

Svoje istraživanje naučnici sa Univerziteta Colombo u Šri Lanki objavili su u Cancer Epidemiology naučnom časopisu.

U poslednjih 14 meseci, piše Danas.hr, ovo je četvrta epidemiološka studija koja je potvrdila vezu između abortusa i raka dojke. Dosadašnja istraživanja vodili su stručnjaci iz Kine, Turske i SAD-a.

Profesor Jack Scarisbrick, iz britanskog udruženja za savetovalište trudnica ‘Life’ rekao je: “Ova studija je još jedan dokaz da je abortus važan rizični faktor za pojavu tumora dojke.”

Ali, većina britanskih stručnjaka još nije uverena da je istraživanje tačno jer se temeljilo na samo 300 osoba. Smatraju da su potrebne veće studije jer postoje i ona istraživanja koja spomenutu vezu nisu dokazala.

Oni koji istraživanje prihvaćaju, smatraju da je za pojavu tumora odgovoran hormon estradiol, koji stimuliše rast dojki tokom trudnoće. Delovanje je ublaženo kod žena koje rode, ali nivo  hormona ostaje na vrlo visokom nivou ukoliko se odluče na abortus i prekinu trudnoću.

Od 1971. u Britaniji je, nakon ozakonjenja abortusa, došlo do 80% porasta raka dojke. A početkom godine dr Louise Brinton, s američkog Nacionalnog instituta za tumore (institucija koja ranije nije prihvatala vezu između abortusa i raka dojke) izjavila je da su ispitivanja ipak tačna te da abortus povećava rizik za nekih 40%.

Kopriva je samonikla jestiva biljka koja se odavno koristi u tekstilnoj industriji. Danas se njena upotreba razvila pa se često koriti kao lekovita biljka – višak kilograma moguće je skinuti zahvaljujući ovoj zelenoj biljci, anemija se ublažava ili leči koprivom, njome možete izbaciti pesak iz mokraćnog kanala te sniziti nivo šećera u krvi.

Urtica dioica ili kopriva raste u Evropi, Aziji, Africi i Severnoj Americi.

Stabljika koprive može da naraste i do 150 cm, listovi su joj dugački od 3 do 15 cm, srcolikog su oblika i imaju kratke dlačice – žare. Na dodir, one puštaju sok koji izaziva peckanje i plikove. Kopriva cveta od proleća do jeseni, a u zimsko vreme ostaje u zemlji.

Ovaj cenjeni korov u sebi sadrži veliku količinu kalcijuma, kalija, gvožđa, vitamina C i A, organske kiseline te flavonoida koji su prirodni antioksidanti.

Danas je najcenjeniji sok i čaj od koprive. Koprivu možete da pripremate sa jajima, kao salatu, dodatak mesu, krompiru, a veoma je ukusna ako se kombinuje i sa sirom.

Kod pripreme jela koristi se samo mlado lišće, a kako kopriva dobro podnosi smrzavanje, možete je  obariti i ostaviti u amrzivač isto kao i spanać.

Sok od koprive

U sokovniku iscedite sok iz sveže koprive pa možete odmah da ga pijete. Možete ga razrediti sa vodom i pomešati s medom.

Preporučuje se svakodnevno pijenje ovog soka osobama (naročito deci) koje muči anemija, žutica ili onima koji žele da izbace pesak iz mokraćnog kanala, ali i onima koji žele da snize nivo šećera u krvi.

Čaj od koprive

Čaj od koprive priprema se od 30 mladih listova koji se kuvaju u litri vode oko 15 minuta. Nakon kuvanja, procedite čaj i zasladite medom. Tako pripremljen možete piti tokom celog dana.

Kopriva sadrži silicijsku kiselinu i vitamin C koji zajedno pojačavaju sagorevanje masnoća pa se čaj koristi za mršavljenje.

Učenje beba plivanju može da bude opasno za njihova još nerazvijena pluća, pa čak i da kod njih izazove bronhiolitis - akutno infektivno zapaljenje bronhiola, izjavio je toksikolog Alfred Bernar sa Katoličkog univerziteta u Luvenu u Belgiji.

Dr Bernar se već više godina bavi tom temom, a u najnovijem izdanju medicinskog Evropskog časopisa za disajne probleme je objavio studiju kojom je obuhvaćeno 430 dece starosti između pet i šest godina, prenele su agencije.

Istraživanje je pokazalo da kod “beba plivača” postoji dvostruko veća opasnost od pojave bronhiolitisa nego kod druge dece.

Do toga dolazi pre svega zbog izlaganja u bazenima hloraminu, mešavini hlora i organskih materija kao što je urin, što škodi njihovim nerazvijenim plućima. Pluća pun razvoj dostižu tek sa šest ili sedam godina.

Na vodu i mikrobe u njoj direktan uticaj ima i higijena koja se sprovodi van bazena, tako da se pre svega preporučuje tuširanje uz upotrebu šampona pre ulaska u vodu.

Da li ste znale da postoji mali aparat koji se zove čistač pora? To je mali “usisivač” čiji je zadatak da sa dela koji se tretira usisa sve nečistoće, izumrle ćelije, masnoće a istovremeno sprečava nastajanje novih bubuljica na licu.

Čistač pora je lagani, prenosni aparat koji deluje kao „usisivač“ za mitesere i ostale nečistoće nakupljene u porama lica. Od svih metoda tretiranja mitesera zasigurno je najugodniji jer osim što mitesere izvlači iz korena, ujedno i nežno masira lice.

Najbolji rezultati postižu se ukoliko se čistač pora koristi neposredno nakon tuširanja ili nakon što ste  naparili lice. Tada se pore otvaraju pa se mitiseri, bubuljice i akne najbolje čiste.

Čistač pora osigurava dubinsko čišćenje lica i ne izaziva iritacije ili crvenilo lica, što je čest slučaj nakon istiskivanja mitesera prstima. Ovaj više nego praktični aparatić takođe pomaže u prevenciji akni i sprečava nastanak novih bubuljica.

Na tržištu se može pronaći više različitih vrsta ali svi funkcionišu po istom principu – prislone se na lice, isisaju mitesere napolje i kao rezultat imate čistu kožu koja slobodno diše.

Crveni osip na koži, otok, svrab i povišena temperatura koje su mnogobrojni građani “pokupili” na nekom otvorenom kupalištu, nisu posledica bakteriološki neispravne vode, već prljavih kupača.

Otvoreni bazeni imaju hemijski i mikrobiološki ispravnu vodu, pokazuju najnoviji rezultati Gradskog zavoda za javno zdravlje. Ipak, u vreme rekordne posećenosti kupališta, većina posetilaca ne tušira se pre ulaska u bazen i tako se zaraza širi.

Iako nadležni iz Zavoda za javno zdravlje, dosada, nisu zabeležili nikakve nepravilnosti u kvalitetu vode, zaraza se u njima širi – od samih kupača.

U tropskim danima kada u bazene dnevno uđe nekoliko hiljada sugrađana, opasnost od prenosa infekcije je nekoliko puta veća. Kupališta su krcata pa se bakterije šire mnogo većom brzinom, a filteri za vodu nisu uvek efikasni ako se pored vas nalazi bolestan ili inficiran kupač.

Za bakteriološki čistu vodu u bazenima, neophodno je da se posetioci tuširaju sapunom ili nekim sredstvom za pranje pre ulaska na kupalište i da obavezno koriste toalet. Veliki broj njih se ovih pravila, pak, nikada ne pridržava, a jaki i ponekad neprijatni mirisi koji dolaze sa bazena, najčešće su posledica mešanja urina sa hlorom koji je neophodan da bi se održavala čistoća.

Stomatolozi preporučuju da se kod njih dolazi bar dva puta godišnje u zavisnoti od toga u kakvom stanju su naši zubi. Ako je potrebno, zubara treba posećivati i češće – svakih dva do tri meseca.

Postoji ceo popis stvari koje nikako ne smemo da radimo svojim zubima:

1. Agresivno četkanje
Koristite li tvrdu četkicu i ako snažno stišćete dok perete zube, vaša caklina će nestati.  Prvo ćete izazvati preosetljivost zuba pa i razvoj karijesa. Umesto tvrdih koristite meke četkice i nežno, kružnim pokretima, barem dvaput dnevno po dve minute čistite zube.  To je pavilno pranje zuba.

2. Agresivne pasta za zube
Neke paste za zube imaju presnažno delovanje. Zrnasta struktura može oštetiti caklinu i dovesti do problema sa zubnim mesom.

3. Loše je ako ne koristite zubni konac
Biće dovoljno ako jednom dnevno koristite konac za zube. Tako ćete sprečiti razvoj bakterija u ustima.

4. Gazirani sokovi
Gazirana pića, bilo da su dijetalna ili ne, sadrže fosfornu kiselinu koja vremenom može oštetiti zube. Ako već morate da pijete gazirano, pijte na slamku.

5. Hrana koja ostavlja fleke
Zubna caklina je kao sunđer. Sve ono što ostavlja mrlje na šolji ili tanjiru, ostavlja i na zubima – rezultat – žućkasta nijansa zuba. Oprezno i sa pastama za izbeljivanje, ni one nisu blage prema caklini.

6. Često grickate
Svaki put kad nešto pojedete, posebno ako je puno šećera i skroba, bakterije koje se normalno nalaze u ustima stvaraju kiseline koje razgrađuju hranu. Ali, ove kiseline mogu i da oštete zube. Sirova hrana, kao što je povrće i voće, uz i nakon obroka, može vam pomoći da to sprečite.

7. Zubi kao alat
Otvarate li zubima kese, flaše ili odmotavate čvorove, lako vam može ispasti plomba. Nije poželjno ni da žvaćete kockice leda, smrznute slatkiše i tvrde bombone.

8. Zanemarujete problem
Zubno meso koje krvari i hroničano prisutan neprijatan zadah upozoravaju na bolesne desni. Za borbu protiv lošeg zadaha pijte što više vode. Desni koje krvare moraju se nežno prati, a nužna je i upotreba zubnog konca. Ukoliko simptomi traju duže od nekoliko dana, posetite stomatologa.

9. Ne ide vam se kod zubara
Ne idete dvaput godišnje na kontrolu? Neki bi zbog bolesnih desni trebalo i češće na pregled – svaka tri meseca.

10. Ne marite za negu usana
Ma kako zdrave zube imali, osmeh će vam pokvariti suva i ispucala usta. Usne negujte balzamom i unosite dovoljno tečnosti.

Naučnici iz Japana, sa Univerziteta  Jamaguči u Ubeu, sproveli su detaljna ispitivanja.

Japanski tim, na čelu sa dr Masajuki Okudom, je analizirao sadržaj vitamina A i E u krvi 396 dece, starosti od 10 do 13 godina, od kojih je 240 imalo ekcem, šištanja pri disanju ili je dijagnostikovana astma.

Utvrđeno je da nema nikakve veze između navedenih stanja i nivoa A vitamina, dok su mali ispitanici sa najvećim sadržajem E vitamina u krvi bili pod 67 odsto manjim rizikom da obole od ekcema nego oni s najnižim sadržajem.

Šta više, čak i oni ispitanici koji su imali samo minimalno viši nivo vitamina E od proseka, bili su pod manjim rizikom od ekcema za preko 60 odsto.

Vitaminom A je bogato žuto, crveno i narandžasto voće i povrće, dok vitamina E ima u biljnim uljima, orašastim plodovima i integralnim žitaricama.

Nema opšteg standarda o tome koliki bi trebalo da bude dnevni unos pomenutih vitamina. Prema američkim standardima, za navedenu starosnu grupu dnevni unos vitamina A bi trebalo da bude 2.000 međunarodnih jedinica (IU), a vitamina E oko 16 IU.

Još se ne zna precizno zašto E vitamin smanjuje rizik od ekcema. Japanski tim pretpostavlja da su u pitanju njegova antioksidantna svojstva i podsticajno dejstvo na imuni sistem.

Najnovije istraživanje koje su sproveli naučnici na Univerzitetu Vašington pokazalo je da kvalitetan san osvežava memoriju i pomaže nam da bolje pamtimo. Posle mirno provedene noći, mozak bolje funkcioniše i lakše se priseća stvari koje smo planirali da obavimo u toku dana.

Otkriveno je i to da izvršavanje nekih običnih zadataka, kao što je recimo, plaćanja računa ili obavljanja telefonskog poziva, manje zavise od toga koliko je to “visoko” na našoj zamišljenoj listi obaveza, a više od “podsetnika” sa kojim ćemo se susresti narednog dana.

Recimo, ako u prolazu vidimo nekoga ko na ulici glasno razgovara telefonom, a dobro smo spavali, veća je verovatnoća da ćemo se setiti planiranog poziva nego posle neprospavane noći.

“Otkrili smo da san pozitivno utiče na pamćenje tako što jača našu sposobnost da asocijativno povezujemo stvari”, kaže psiholog Mark Mekdanijel.

Nije li ovo dovoljan razlog da spavanje stavimo na listu prioriteta?

Čak 22% smanjiće se verovatnoća da dete dobije karijes ukoliko pije jogurt samo četiri puta nedeljno, tvrde Japanci.

Stručnjaci sa japanskih univerziteta u Fukoki i Tokiu analizirali su više od 2.000 trogodišnjaka. Svoj deci obavljen je pregled zuba, a roditelji su odgovorili na pitanja o prehrambenim navikama svoje dece.

U članku objavljenom u stručnom časopisu Journal of Dentistry autori ovog istraživanja napisali su: “Često konzumiranje jogurta povezano je sa malom prevalencijom zubnog karijesa kod male dece”.

Ipak, naučnici su upozorili da su mnogim jogurtima dodati šećeri koji pridonose razvoju karijesa, zbog čega su upozorili da bi jogurt trebalo da se pije za vreme obroka.

Istakli su i to koliko je važno pravilno pranje zuba nakon svakog obroka i napomenuli da bi taj proces kod dece trebalo da nadgleda neko stariji. Naravno, cilj nadgledanja treba da bude kontrola pranja, učenje dece kako i zašto treba redovno i pravilno prati zube.

Roditeljima se takođe sugeriše da “posao ” pranja zuba deci treba predstaviti kroz igru, nikako kao neko moranje, jer će mališani tako lakše i brže usvojiti i ovu zdravu naviku.