Učenje beba plivanju može da bude opasno za njihova još nerazvijena pluća, pa čak i da kod njih izazove bronhiolitis - akutno infektivno zapaljenje bronhiola, izjavio je toksikolog Alfred Bernar sa Katoličkog univerziteta u Luvenu u Belgiji.

Dr Bernar se već više godina bavi tom temom, a u najnovijem izdanju medicinskog Evropskog časopisa za disajne probleme je objavio studiju kojom je obuhvaćeno 430 dece starosti između pet i šest godina, prenele su agencije.

Istraživanje je pokazalo da kod “beba plivača” postoji dvostruko veća opasnost od pojave bronhiolitisa nego kod druge dece.

Do toga dolazi pre svega zbog izlaganja u bazenima hloraminu, mešavini hlora i organskih materija kao što je urin, što škodi njihovim nerazvijenim plućima. Pluća pun razvoj dostižu tek sa šest ili sedam godina.

Na vodu i mikrobe u njoj direktan uticaj ima i higijena koja se sprovodi van bazena, tako da se pre svega preporučuje tuširanje uz upotrebu šampona pre ulaska u vodu.

Deca se žale na glavobolje i kad treba i kad ne treba. Na sreću, one nisu česta pojava a kad se jave najčešće ne ukazuju na neki veliki problem. One glavobolje koje su bezopasne posledica su neredovnog i nedovoljnog sna, preduge igre na suncu, duge vožnje na biciklu ili lakšeg udarca u glavu.

Međutim, glavobolja kod dece mogu da potraju danima pa ih prate i neki drugi simptomi.

Kada treba otići kod lekara?

Prodorna glavobolja kod deteta sve roditelje uznemiri pa je poželjno u takvim situacijama potražiti pomoć lekara.

Lekara treba posetiti i kad dete oseća neobjašnjive i učestale glavobolje u kratkom vremenskom periodu.

Obavezno dete odvetite kod lekara ako se glavobolje javljaju jednom mesečno ili češće, ako ne prolaze brzo i ako su izuzetno bolne.

Još jedan faktor koji treba uzeti u razmatranje je postojanje ili odsustvo drugih simptoma pored glavobolje. Ako se vaše dete oseća savršeno dobro između glavobolja, nema preteranog razloga za brigu.

U protivnom, postoji više razloga za zabrinutost – sami simptomi koji su vezani uz glavobolju mogu pomoći pedijatru da otkrije uzrok glavobolje.

Mučnina, koja se često sreće kod migrena ili tenzijskih glavobolja, signal je da se potraži pomoć stručnjaka. Lekaru se treba obratiti ukoliko vaše dete oseća neke od sledećih simptoma:

- smanjena koncentracija
- pojava glavobolje pri jutarnjem buđenju, ili glavobolja zbog koje se dijete budi
- pojava glavobolje nakon povrede glave ili gubitka svesti
- glavobolja praćena epilepsijom
- problemi sa vidom
- osećaj trnjenja
- slabost celog organizma ili nekog dela tela
- kožni osip
- teškoće pri hodanju ili stajanju
- bolan ili ukočen vrat
- povišena temperatura ili drugi znakovi infekcije
- nemogućnost odlaska u školu ili obavljanja svakodnevnih aktivnosti

Naučno je dokazano da sisanje palca izaziva poremećaje u razvoju vilice i zuba, a što je još gore, neki stručnjaci govore o tome da su mnoge govorne mane uzrokovane sisanjem prsta.

S tim u vezi, u Londonu je otvorena klinika koja pomaže deci (i njihovim roditeljima) da se mališani odviknu od sisanja prsta.

Kliniku je u Londonu otvorila grupa stomatologa koja je lečila na stotine pacijenata sa problemima uzrokovanim sisanjem palca u detinjstvu.

Na pomenutoj klinici nude se razna pomagala: od metalnih umetaka koja se postavljaju u usta do plastičnih navlaka za palac koje se teško skidaju.

Stručnjaci tvrde da mogu uspešno da odvrate decu od ove loše navike koja, ukoliko se oduži, može da ošteti zube i vilicu.

Za mnoge je prizor malog deteta koje sisa palac slika apsolutne nevinosti. Međutim, u klinici upozoravaju da ukoliko se oduži, ta navika može da izazove neželjene posledice po zube i vilicu deteta.

Većina dece prestane da sisa palac u uzrastu između tri i šest godina, bez ikakvih posledica po njihove zube.

Oni koji, međutim, i dalje nastave to da rade u doba kada im izbijaju stalni zubi rizikuju iskrivljenje vilice i zuba, upozoravaju stomatolozi klinike “Metamorfozis” (Metamorphosis).

Osnivač klinike dr Nil Kaunihen kaže da je odlučio da otvori privatnu praksu nakon što je godinama lečio decu čije su vilice i zubi bili iskrivljeni zbog produženog sisanja palca.

Gotovo da nema roditelja i beba koji nisu imali ovakav problem. Odmah da vas smirimo, problem nije  veliki, rešava se lako, a traži samo vreme i strpljenje.
Suzne i krmeljive bebine oči

Najčešći uzrok suznog oka kod beba je neprohodan suzni kanal. To je kanalčić koji spaja unutrašnji ugao oka i nos. Početak ovog kanala je u oku a završava se u sluznici nosa. Njegov “posao” je da odvodi suze iz oka u nosić. Međutim, ako se desi da je zapušen ili kanal ili nosić, suze kod beba neće oticati.

Sledeći problem su krmelji. To je žućkasti ili žuti sekret koji se javlja pre svega u uglu bebinog oka a neretko je prisutan i na trepavicama. Ovaj “nezvani gost” pouzdan je znak bakterijske infekcije. Kako?

Evo kako: suze ne peru oko, bakterije ne “ističu” sa suzama, zato se nakupljaju u oku i nastaje infekcija. Zato je oko krmeljavo i otečeno pa vam beba izgleda vrlo tužno.

Gde je beba mogla da “pokupi” infekciju?

Ako je majka imala pojačan vaginalni sekret ili bakterije u urinu dok je još bila trudna, postoji verovatnoća da će se novorođenče inficirati prilikom prolaska kroz porođajni kanal.

Tada je za očekivati da su bebine oči upaljene, crvene i otečene, ne samo ujutro nego tokom celog dana.
Mada, to nije jedini način da vaš bebac zapati infekciju. Ukoliko sa vašim malim bićem kontaktira osoba koja već ima ovaj problem, verovatno će ga imati i beba.

Prljave ruke (i majčine i detetove), neadekavtna lična higijena, promaja, samo su neki od uzroka nastanka pomenute upale.

Kako se rešava ovaj problem

U najvećem broju slučajeva, kada se ne radi o velikom upalnom procesu, problem preterano suznih očiju i krmelja rešava se vrlo efikasno u kućnoj varijati. Potrebno je nekoliko puta dnevno sterilnu gazu umočiti u mlak i blagi čaj od kamilice i time bebi ispirati oči, i to uvek od spolja prema nosiću. Ovu gazu koristiti  samo jednom za jedno oko. Svako novo ispiranje podrazumeva upotrenu nove gaze.

Mada, jedan broj pedijatara predlaže mamama sledeći recept u borbi protiv krmelja:

Bebine oči se čiste troprocentnom bornom kiselinom koja se u apotekama kupuje baš za ovu svrhu (Acidi boric pro oculi).

Mame, oprez, oči ne možete ispirati bornom vodom za kožu!

Sterilna gaza se natopi bornom kiselinom pa nežnim pokretima od spoljašnjeg ugla oka brisati ka unutra. Ako treba, postupak ponoviti sve dok se oko potpuno ne izbistri. Zatim, u čisto oko treba ukapati jednu do dve kapi “očne” borne kiseline. Ovaj postupak ispiranja i ukapavanja treba ponavljati tri do pet puta dnevno, najmanje pet dana.

I, još nešto veoma važno – bornu kiselinu treba ukapati i u zdravo oko jer se infekcija lako prenosi. Jako je važno da se bebin nosić redovno čisti jer bez dobre prohodnosti nosa ni oko ne može ozdraviti.

Ako jedna od ove dve terapije (kamilica ili borna kiselina) ne pomogne, obavezno se javite lekaru koji će verovatno prepisati odgovarajuće kapi ili antibiotsku mast, embecin ili hloramfenikol.

U poslednje vreme popularni su i uljani rastvori koji su se pokazali vrlo efikasni u lečenju.

Začepljenost suznih kanala

Nemali broj mama je primetio da bebe u prvih nekoliko dana ili čak nedelja plaču bez suza a onda pravi potoci suza krenu iz malih očiju. O čemu se radi?

U normalnim slučajevima suze se pojavljuju tek pred kraj prvog meseca života – zato novorođenče plače bez suza. Tek kad organizam počne da poizvodi ovu slanu tečnost pomoću suznih žlezda, beba počne da plače sa suzama. Kod jedne od stotinu beba jedan ili oba suzna kanala budu blokirani od rođenja, zato suze ne teku a beba uvek izgleda uplakano.

Ništa ne brinite! Ovaj problem najčešće se rešava sam od sebe do bebinog prvog rođendana.

Roditelji dece dali su istraživačima informacije o navikama svoje dece, uključujući i one informacije koje se odnose na sisanje palca i korišćenje cucle tokom najranijeg detinjstva. Nakon dobijenih informacija istraživači su analizirali razvoj govora kod dece.

Pokazalo se da deca koja sve do devetog meseci života nisu hranjena na flašicu, imaju manju verovatnoću za razvoj poremećaja govora.

Deca koja su sisala prst ili koristila cuclu varalicu duže od tri godine, tri puta više bila su izložena riziku razvoja govornih mana od svojih vršnjaka koji to nisu radili.

Rezultati ovog istraživanja objavljeni su u stručnom časopisu BMC Pediatrics i pokazuju da „sisanje nečeg drugog osim majčine dojke može imati presudnu ulogu na razvoj govora kod male dece“, tvrdi autorka istraživanja, Clarita Barbosa.

Istaknula je i to da su ovi rezultati dobijeni na osnovu „promatranja“ i da bi ih trebalo uzeti sa oprezom.

Druga, pak, istraživanja pokazuju da na razvoj govora kod dece presudnu ulogu imaju neki drugi faktori a ne sisanje prsta, duda varalica ili ona na flašici. Tačnije, govorni poremećaji manje su uslovljeni sisanjem cucle ili palca nego drugim veoma važnim procesima.

Ko radi, taj i greši, tako je oduvek bilo. Dečije greške najčešće su napravljene iz neznanja a ponekad, mi odrasli  to zaboravljamo.

Deca koja redovno dobijaju batine u trećoj godini života izložena su velikoj opasnosti da postanu agresivnija kada napune pet godina – utvrdili su stručnjaci američkog istraživanja o posledicama nasilja nad decom, objavljenog u naučnom časopisu “Pidijatriks” (Pediatrics).

Naučnici s univerziteta Tulan u Lujzijani došli su do tog zaključka obavivši anketiranje 2.500 majki, objavio je francuski nedeljnik “Nuvel observater”.

Polovina među njima (45,6 odsto) izjavila je da prethodnog meseca nije udarila dete, dok je 27,9 odsto izjavilo da su to učinile jednom ili dva puta, dok je više od četvrtine reklo da su to uradile više od dva puta.

Istraživanje je potom pokazalo da su deca koja su dobijala batine, za razliku od one kojoj to nije činjeno, kada su napunila pet godina počela da se ponašaju surovo, zlobno i da viču na druge.

Naučnici, zato, podsećaju roditelje da postoje i drugi načini kažnjavanja dece, osim fizičkog.

Oni predlažu “slanje u ćošak” to je bolja vaspitna mera od fizičkog kažnjavanja, jer taj postupak daje vremena detetu da razmisli o svom ponašanju i njegovim posledicama.

S druge strane, razgovor sa detetom o njegovim postupcima i greškama, ukazivanjem na to šta valja a šta ne valja, pričanjem poučnih priča i događaja, uvek je bolje i korisnije nego batine. Naravno, ovo je teži i obavezujući deo, traži strpljenje i vreme (a roditelji se uvek žale da ga nemaju), zato mnogi pribegavaju batinama.

Dijalog je recept za duge staze i, provereno, on daje rezultate. Pričati sa decom ulaganje je u njihovu ličnost, budućnost, pa zar nam svima to nije cilj.

Alergije i stres su najčešći uzroci pojave ekcema kod beba. Najmanje 25% mališana, ukoliko im roditelji pate od neke alergije, takođe će biti preosetljivi na određene supstance i postoji verovatnoća da obole od ekcema. Najčešće se bolest sama od sebe povlači kod polovine obolelih malih pacijenata i to do njihove treće godine.

Atopijski dermatitis (ekcem) kod beba se javlja u obliku crvenih fleka, koje se perutaju i veoma svrbe. U početku, na koži zahvaćenoj ekcemom pojavljuju se crvene bubuljičice, najčešće na bebinim obrazima, vratu i na kosmatom delu glavice. One vremenom rastu, spajaju se i zahvataju i druge površine kože, najčešće laktove i predeo oko kolena. Koža vremenom postaje suva, zadebljala i poprima tamniju boju.

Lečenje kod beba je malo drugačije od onog koje se sprovodi kod odraslih. Dok bebin imunitet ne ojača dovoljno da se sam izbori sa alergenima koji dovode do pojave ekcema, potrebno je smanjiti intenzitet upale da se dete ne bi češalo. U tu svrhu, upotrebljavaju se topikalni kortikosteroidi.

Prilikom odluke o izboru preparata i dužini lečenja treba voditi računa i o njegovoj jačini, neželjenim efektima, uzrastu pacijenta, mestu na koje se nanosi i farmakološkom obliku leka (krema, mast, gel). Za decu je pogodan afloderm uz koji istovremeno treba koristiti i odgovarajuću hidratantnu kremu. U slučaju da postoji bakterijska infekcija, redovno treba uklanjati kraste, stavljati vlažne obloge i davati antibiotike koje je lekar prepisao.

Mada, nemali je broj roditelja koji pribegava alternativnom načinju lečenja ekcema kod svojih mališana, a to su pre svega akupunktura ili neka homeopatska metoda.

Najnovija istraživanje pokazuju da treba isprobati i lek pod nazivom takrolimus. Radi se o makrolidnom antibiotiku u obliku masti koji se primenjuje u lečenju atopijskog dermatitisa, a nanosi se dva puta dnevno. Pokazao se kao efikasan i bezbedan u lečenju dece, a poboljšanje je vidljivo već nakon nedelju dana. Najčešći neželjeni efekat jeste osećaj peckanja na mestu nanošenja.

Loša briga o stopalima u detinjstvu može uzrokovati kasnije probleme u drugim delovima tela, pre svega u nogama ili leđima. Stručnjaci su utvrdili da bolovi u kičmi takođe ovde treba da traže svoj koren.

Ključni momenat je detinjstvo. Detetu do prvog rođendana naraste stopalo skoro do polovine onakvoga kakvo će imati kad odraste. Zbog toga je veoma važno da se vodi računa o dečijem stopalu i njegovom razvoju.

Ljudsko stopalo jedno je od najkompleksnijih delova tela. Sastavljeno je od 26 kostiju te protkano ligamentima, mišićima, venama i nervima.

Kod male dece stopalo je veoma mekano i prilagodljivo te ga nepravilan pritisak može trajno oštetiti.

Kako se brinuti o bebinim stopalima
Pažljivo posmatrajte bebina stopala. Ako uočite nešto što vam ne izgleda normalno, odmah potražite dečijeg ortopeda. Deformitet neće proći sam od sebe.

Bebi obuvajte komotne čarapice jer, pretesna odeća smanjiće pokretljivost te ona može uzrokovati deformitet.
Pomozite bebi da vežba stopala. Dok leži otkrivena, neka slobodno udara nogicama, tako vežba i stopala.
Dok je beba sasvim mala i dok samo leži (period prva tri meseca života), često joj menjajte položaj. Predugo ležanje u istom položaju, posebno na stomaku, može smetati pri razvoju stopala i nogu.

Prvi bebeći koraci
Nije mudro forsirati dete na početak hodanja. Kad postane fizički i emocionalno spremno, dete će prohodati. Nemojte svog mališana porediti sa drugom decom, ono šta treba da znate je to da će svako normalno razvijeno dete prohodati između 10 i 18 meseca života.

Dok dete uči da hoda, po kući mu cipelice neće trebati. Pustite svog malog istraživača da hoda bosonogo (ili u čarapicama), tako će mu se ojačati stopala i noge.

Kad kupujete detetu cipelice vodite računa da one budu lagane i obavezno napravljene od prirodnih materijala. Gležanj i peta moraju da budu fiksirani, taj deo stopala ne sme da “šeta” – tako se pravilno razvija stopalo. Upravo zato se prve cipele kupuju kao gležnjarice.

Ako će vaš anđelak prve korake praviti za vreme toplih meseci, ne brinite, i za takvu decu postiji rešenje. Kupite mu cipelice koje imaju rupice napred, tako će nogica uvek da dobije vazduh. Nije pogrešno kupiti ni sandalice ali vodite računa da gležanj i peta budu fiksirani.

S obzirom na to da dečje stopalo raste, čarapice i cipelice se moraju menjati svakih nekoliko meseci, kako bi stopalo uvek imalo dovoljno prostora. Loše cipele mogu iskriviti inače zdravo dečje stopalo, dok kvalitetne cipele mogu sprečiti, pa i ispraviti loš razvoj stopala.

Najnovije istraživanje sprovedeno u Britaniji pokazalo je da su deca u toj zemlji izložena preteranoj količini seksualnih prizora u štampi, na televiziji, internetu, kroz video igrice i muzičke spotove. Ovo bi ukratko bio zaključak izveštaja grupe psihologa sastavljenog na zahtev britanskog Ministarstva unutrašnjih poslova.

Autori izveštaja, između ostalog, pozivaju ministarstvo da iskoristi svoja ovlašćenja kako bi ograničilo pristup dece takvim prizorima.

Deca su na sve strane izložena prizorima seksualne prirode kažu autori izveštaja i ističu da takav oblik “hiperseksualizacije” utiče na ponašanje dece i mladih, mnogo više nego u prethodnim generacijama.

Psiholozi su ustanovili da je sve više pojava koje se mogu podvsti pod seksističko ponašanje, seksualno uznemiravanje, pa i nasilje među tinejdžerima.

“Seksualizacija dece stiže sa strana koje vam možda ne bi odmah pale na pamet. Nisu to samo mediji, nisu to samo reklame – to je odeća namenjena daci, to je jezik koji čuju oko sebe, to su igračke kojima se igraju…

Nanesena šteta se, takođe, manifestuje na različite načine – broj dece mlađe od 18 godina optužene za seksaulne delikte raste”, izjavila je za BBC jedan od autora izveštaja doktor Linda Papadopulos, klinički psiholog, specijalista za uticaj medija na decu, posebno na devojčice.

“Takođe, sve je više i to sve mlađe dece koja imaju anoreksiju i druge poremećaje ishrane, sve je više mladih koji idu na plastične operacije. Ta opsednutost izgledom se poslednjih godina donekle promenila, na jedan perfidan način. Već nekoliko decenija poruka koju devojke i devojčice dobijaju iz medija je da moraju da budu lepe i mršave – danas poruka glasi da moraju da budu lepe, mršave i seksi.”

Doktor kaže da ima spasa. “Na prvom mestu je obrazovanje – decu moramo da uputimo u odnose polova, da ih učimo rodnoj jednakosti. Istovremeno, moramo da im pokažemo kako mediji funkcionišu, da im objasnimo da su fotografije koje vide u časopisima rezultat kompjuteske obrade i retuširanja, da razgovaramo s njima o njihovom ličnom doživljaju onog što vide i uticaja koji to ima na sliku koju formiraju o sebi.”

“Istovremeno”, dodaje ona, “roditelji imaju obavezu da paze čemu su deca sve izložena. Naravno da to nije lako, posebno otkako se internet upleo u naše živote, ali ne možemo ih pustiti da gledaju šta im padne na pamet.

Papadopulos navodi da je televizija u Britaniji već regulisana i određene vrste sadržaja ne smeju da se emituju pre 9 sati uveče.

Upravo tim roditeljima posvećen je tekst koji sledi.

Odmah na početku trebalo bi svim zabrinutim roditeljima reći da je hrkanje kod dece, sleep apnea najčešće uzrokovano uvećanim krajnicima, naročito trećim, koji je smešten u gornjem spratu ždrela, pa ometa normalno disanje i uzrokuje hrkanje i apneu (kratkotrajni prestanak disanja u toku spavanja). Hrkanje kod deteta uglavnom počinje čim ono utone u san, različitog je intenziteta i isprekidano, sa povremenim apnea epizodama. To uzrokuje veliku zabrinutost kod roditelja, koji često dežuraju u toku noći pored deteta, plašeći se da se ono ne uguši u snu.

Hrkanje i noćna opstruktivna apnea nisu svojstveni samo starijim osobama, već se u određenom procentu susreću kod dece predškolskog i školskog uzrasta. Bonhopatija se kod odraslih smatra uobičajenom pojavom, a kod mališana – “nenormalnom”, pa izaziva zabrinutost roditelja, koji traže pomoć i savet lekara.

Drugi, danas dosta čest etiološki faktor vezan za nastanak ove pojave je alergija sluznice nosa, koja se sve više susreće u dečjoj populaciji. Tegobe koje su sa tim u vezi mogu da budu sezonskog (proleće-jesen) ili stalnog karaktera.

Na još dve stvari treba obratiti pažnju a to su devijacija nosa i polipi u nosu. Naime, loše disanje kroz nos kod dece, uzrokovano devijacijom nosne pregrade ili polipima nosa i sinusnih prostora, takođe je odgovorno za nastanak hrkanja i prekid disanja u snu.

Anatomsko-morfološki faktori (makroglosija – prevelik jezik, ili retrognatija – pomerena donja vilica unazad), takođe su odgovorni za nastanak hrkanja kod mališana.

Ono što posebno brine roditelje, a i lekare je odraz ovih pojava na sveukupno zdravlje deteta, posebno ako traju više godina. Deca koja pate zbog problema hrkanja i apnee često imaju i poremećaje ponašanja tokom dana, u školi su pospana i dekoncentrisana.
Simptomi i lečenje
Učestalost noćnog mokrenja je kod njih daleko prisutnija nego kod drugih mališana. Anoreksija, neuroza, nemiran san, sisanje palca i grickanje noktiju, često su propratne, prilično neprijatne pojave kod dece sa izraženim problemom hrkanja. Rešavanjem ovog problema, kao i apnee, tegobe obično nestaju.

Kardiološkim pregledom malih pacijenata sa ovim problemom, u oko četiri odsto slučajeva su nađene promene na EKG-u i srcu, koje su direktan odraz višegodišnjeg uticaja apnee i hrkanja na ovaj vitalni organ.

Kompletan ORL pregled specijaliste nepogrešivo ukazuje na uzrok hrkanja kod mališana. Nisu potrebna nikakva dodatna ispitivanja, jer su navedeni faktori pri pregledu vidljivi i jasni.

Svako dete koje hronično hrče, sa periodima prekida disanja u snu, treba da se detaljno pregleda i da se kod njega ukloni uzrok koji dovodi do hrkanja. U nekim zemljama se radi testiranje malih pacijenata u snu – ispituje se uzrok hrkanja i dobijaju nalazi o štetnom dejstvu navedenih pojava na druge organe i sisteme.

Terapija hrkanja kod dece podrazumeva hirurško lečenje uzroka. Najčešće primenjivana metoda je hirurško odstranjenje sva tri krajnika, koji su u najvećem procentu i uzrok problema.

Najsavremenija metoda je koblator plazma hirurgija, kojom se bez krvarenja odstranjuju sva tri krajnika. Nakon ove intervencije bol je, u odnosu na klasičnu hirurgiju, sveden na minimum. Postoperativni oporavak je znatno brži, a dete može nekoliko sati nakon intervencije normalno da jede i pije.

Od pre nekoliko godina, u Beogradu postoji ORL Centar koji primenjuje ovu vrstu minimalno invazivne hirurgije, tako da je dostupna i našim pacijentima. Odnedavno ovakav centar postoji i u Novom Sadu, tačnije na Institutu u Sremskoj Kamenici. Centar se zove sleep apnea.