Uz upaljeno grlo, kašalj, začepljenje nosa i groznice ovaj virus prouzrokuje i bol u mišićima i zglobovima, gubitak apetita i opštu slabost

Jesen donosi hladno i promenljivo vreme, što može uticati nepovoljno na zdravlje ljudi, posebno kada živimo i radimo u grupama u zatvorenim prostorima. Ukoliko ti je imuni sistem tada još i „načet“, dakle telo sklono inficiranju sićušnim neprijateljima- virusima, lako možeš da zaradiš prehladu ili grip. Stoga, nije zgoreg da se dodatno informišeš o tome šta je zapravo grip, koliko „lako“ se možeš zaraziti, kako da sprečiš, a kako da se lečiš od ove viroze.

Ono što mnogi uzimaju zdravo za gotovo, a valjalo bi znati – jeste da grip i prehlada nisu isto. Pre svega, grip se javlja znatno ređe i zaista zahteva lekarski pregled, dok običnu prehladu ipak možeš lečiti kod kuće.

Grip je veoma zarazna bolest koju uzrokuju virusi, prenoseći se kapljicama u vazduhu kada već zaražene osobe kašlju ili kijaju. Samo 24 do 48 sati nakon što dođe do zaraze, javljaju se bol u grlu, kašalj, začepljenje nosa i groznice sa visokim temperaturama. Dodatne muke zadaju i bol u mišićima i zglobovima, gubitak apetita i opšta slabost. Iako kod većine ljudi simptomi slabe nakon dva- tri dana, a prestaju nakon sedam, ne znači i da si u potpunosti ozdravila, te obezbedi nešto duže bolovanje- u potpunosti ćeš se odmoriti, a i nećeš biti „dežurni“ kliconoša među kolegama.

Ako ti „stvarno“ nije dobro, i imaš gore navedene simptome, radi se o pravom gripu i tada se moraš obratiti lekaru. Kod lakše prehlade, procenićeš sama kada si ozdravila,ali ni tad nemoj žurit da se vratiš obavezama jer ti ipak treba neko vreme za potpuni oporavak.

Konkretni lek za gripu ne postoji, a preporučeni tretman je uglavnom odmaranje i uzimanje dosta tečnosti. Ukoliko obaveze diktiraju „ostanak na nog

ama“, možeš uz konsultovanje apotekara uzeti neke preparate za prehladu, ali važno je znati da antibiotike nikako ne smeš piti bez uputa lekara! Obične prehlad

e se njima svakako ne mogu izlečiti, a ako i dođe do naknadne bakterijske infekcije, određivanje terapije ipak moraš prepustiti svom doktoru.

Preventiva (sprečavanje) je u ovom slučaju ključna: dovoljno sna, pravilna ishrana, izbegavanje stresnih situacija, zagušljivih mesta, ali i najosnovnija higijena. Ako si se već prehladila, moraš mirovati, a ako se razvije temperatura najvažnije je piti mnogo tečnosti (bar dve litre dnevno)- domaću supu i čaj pre svega. Obavezno se hrani namirnicama bogatim vitaminima C, E, A i cinkom, a poželjno je jesti „jaču“ ali kvalitetnu hranu- sveže voće i povrće, integralne žitarice, variva, meso. Dobro bi bilo da uzimaš i dodatke ishrani kao što su med, propolis, matični mleč ili ehinacea koji se mogu koristiti i preventivno i kao deo tretmana.

Obrati pažnju da ako si se već razbolele, teško da ćeš moći u potpunosti da zaštitiš svoju bližu okolinu jer se ovi virusi jako lako prenose, pa bi bilo uputno da čim se jave ozbiljniji simptomi, staviš masku ili maramice pred sebe kada pričaš sa drugima (govorimo o kućnim uslovima, naravno) da redovno vetriš prostorije, koristiš samo svoju čašu i tome slično.

HEPATITIS B

Hepatitis B – ili ti HBV spada u grupu virusa koji napadaju jetru i nije nimalo „naivna“, a olakšavajuća okolnost je da se ova bolest javlja uglavnom sporadično, ređe u epidemiji. Ovo pre svega zahvaljujući višim sanitetskim i higijenskim standardima proteklih nekoliko decenija.

Pa opet, nije zgoreg znati par stvari o načinu inficiranja, postupku lečenja i prevencije (koja je zapravo i ključna) prouzrokovača ove bolesti koji se prenosi prvenstveno preko zaražene krvi ili kontaktom (bilo seksualnim ili oralnim). Međutim, postoji i “vertikalni” put prenošenja – sa obolele majke na dete u toku porođaja, ali dojenjem se pak, ne prenosi. Ovako inficirana deca postaju hronični nosioci virusa, a time i stalni izvor infekcije. Takozvane rizične grupe koje najčešće obolevaju su intravenski narkomani, seksualno promiskuitetne osobe, homoseksualci, prostitutke, bolesnici na hemodijalizi, mentalno retardirane osobe u posebnim ustanovama, ali i medicinsko osoblje koje dolazi u kontakt sa ovim bolesnicima, što obuhvata i stomatologe.

Da bi lekar pratio tok ishoda bolesti koriste se takozvani markeri HBV infekcije, antigeni i antitela.

Početak bolesti nakon inficiranja ovim virusom je između 50 do 180 dana. Isti je kao i kod drugih hepatitisa, ali kod jednog broja bolesnika se javlja i bol u zglobovima. Osip se takođe može javiti, ali ređe. Stadijum ikterusa ili žutice traje nekoliko nedelja uz postepeno iščezavanje subjektivnih tegoba sa početka bolesti. Pritom je neobično važno da lekar prati laboratorijske nalaze, kao i stanje bolesnika, jer ova bolest može imati različite ishode. Tipičan oblik bolesti prolazi najčešće za dva do četiri meseca, dok oni atipični oblici traju duže, čak i do pola godine. U manjem broju slučajeva ovaj akutni hepatitis može preći u hronični, što zavisi od više faktora. Hronični hepatitis B karakteriše trajna HBV infekcija, kao i trajanje bolesti duže od šest meseci. Ovo se često komplikuje cirozom jetre ili karcinomom. Bolesnicima nije potrebna izolacija, ali treba sprovoditi mere opšte i lične higijene: ne koristiti zajednički četkicu za zube, pribor za brijanje, šišanje, tetoviranje, akupunkturu i tome slično, jer se virus može preneti na zdravu osobu. Poseban oprez se primenjuje kod osoblja u zdravstvu koje dolazi u kontakt sa inficiranim osobama.

Naravno, prevencija je najvažnija, te valja napomenuti da se danas rutinskom kontrolom davalaca krvi na HBsAg, sprečava prenošenje infekcije putem krvi i njenih derivata. Upotrebom kondoma sprečava se prenošenje HBV infekcije seksualnim putem, a samo lečenje je pod nadzorom lekara-infektologa.

HEPATITIS C

Danas je infekcija virusom hepatita C –HCV veoma rasprostranjena. Izvor infekcije je oboleo čovek. Putevi prenošenja su isti kao kod Hepatitisa B. Hronično nosilaštvo virusa posle akutne bolesti je često, čak oko 80 odsto bolesnika. Lečenje je dugotrajno i specifično.

Hronični hepatitisi B i C u početku idu kao lakše bolesti, ali su njihove posledice ciroza i karcinom – smrtonosne.