Stomatolozi preporučuju da se kod njih dolazi bar dva puta godišnje u zavisnoti od toga u kakvom stanju su naši zubi. Ako je potrebno, zubara treba posećivati i češće – svakih dva do tri meseca.

Postoji ceo popis stvari koje nikako ne smemo da radimo svojim zubima:

1. Agresivno četkanje
Koristite li tvrdu četkicu i ako snažno stišćete dok perete zube, vaša caklina će nestati.  Prvo ćete izazvati preosetljivost zuba pa i razvoj karijesa. Umesto tvrdih koristite meke četkice i nežno, kružnim pokretima, barem dvaput dnevno po dve minute čistite zube.  To je pavilno pranje zuba.

2. Agresivne pasta za zube
Neke paste za zube imaju presnažno delovanje. Zrnasta struktura može oštetiti caklinu i dovesti do problema sa zubnim mesom.

3. Loše je ako ne koristite zubni konac
Biće dovoljno ako jednom dnevno koristite konac za zube. Tako ćete sprečiti razvoj bakterija u ustima.

4. Gazirani sokovi
Gazirana pića, bilo da su dijetalna ili ne, sadrže fosfornu kiselinu koja vremenom može oštetiti zube. Ako već morate da pijete gazirano, pijte na slamku.

5. Hrana koja ostavlja fleke
Zubna caklina je kao sunđer. Sve ono što ostavlja mrlje na šolji ili tanjiru, ostavlja i na zubima – rezultat – žućkasta nijansa zuba. Oprezno i sa pastama za izbeljivanje, ni one nisu blage prema caklini.

6. Često grickate
Svaki put kad nešto pojedete, posebno ako je puno šećera i skroba, bakterije koje se normalno nalaze u ustima stvaraju kiseline koje razgrađuju hranu. Ali, ove kiseline mogu i da oštete zube. Sirova hrana, kao što je povrće i voće, uz i nakon obroka, može vam pomoći da to sprečite.

7. Zubi kao alat
Otvarate li zubima kese, flaše ili odmotavate čvorove, lako vam može ispasti plomba. Nije poželjno ni da žvaćete kockice leda, smrznute slatkiše i tvrde bombone.

8. Zanemarujete problem
Zubno meso koje krvari i hroničano prisutan neprijatan zadah upozoravaju na bolesne desni. Za borbu protiv lošeg zadaha pijte što više vode. Desni koje krvare moraju se nežno prati, a nužna je i upotreba zubnog konca. Ukoliko simptomi traju duže od nekoliko dana, posetite stomatologa.

9. Ne ide vam se kod zubara
Ne idete dvaput godišnje na kontrolu? Neki bi zbog bolesnih desni trebalo i češće na pregled – svaka tri meseca.

10. Ne marite za negu usana
Ma kako zdrave zube imali, osmeh će vam pokvariti suva i ispucala usta. Usne negujte balzamom i unosite dovoljno tečnosti.

Čak 22% smanjiće se verovatnoća da dete dobije karijes ukoliko pije jogurt samo četiri puta nedeljno, tvrde Japanci.

Stručnjaci sa japanskih univerziteta u Fukoki i Tokiu analizirali su više od 2.000 trogodišnjaka. Svoj deci obavljen je pregled zuba, a roditelji su odgovorili na pitanja o prehrambenim navikama svoje dece.

U članku objavljenom u stručnom časopisu Journal of Dentistry autori ovog istraživanja napisali su: “Često konzumiranje jogurta povezano je sa malom prevalencijom zubnog karijesa kod male dece”.

Ipak, naučnici su upozorili da su mnogim jogurtima dodati šećeri koji pridonose razvoju karijesa, zbog čega su upozorili da bi jogurt trebalo da se pije za vreme obroka.

Istakli su i to koliko je važno pravilno pranje zuba nakon svakog obroka i napomenuli da bi taj proces kod dece trebalo da nadgleda neko stariji. Naravno, cilj nadgledanja treba da bude kontrola pranja, učenje dece kako i zašto treba redovno i pravilno prati zube.

Roditeljima se takođe sugeriše da “posao ” pranja zuba deci treba predstaviti kroz igru, nikako kao neko moranje, jer će mališani tako lakše i brže usvojiti i ovu zdravu naviku.

Poznata izreka „svaka trudnoća, zub manje” apsolutno nije istinita. Tačno je to da žene češće obolevaju od karijesa, naročito trudnice.

Zubi i trudnoća zanimaju stomatologe i ginekologe podjednako, pa su timovi stručnjaka istraživali zašto se smatra da svaka trudnoća “odnosi” jedan zub.

Ova pojava posledica je hormona (ovde se misli na progesteron), što dovodi do veće kiselosti pljuvačke i smanjenja njene odbrambene sposobnosti. Obuzete svojim novim stanjem, trudnice pomalo zanemaruju svoju oralnu higijenu.

Zato se ženama u drugom stanju, od četvrtog meseca, preporučuje fluor u većim količinama, kao i bebama odmah posle rođenja. Povećano unošenje fluora treba da traje i tokom celog detinjstva.

S druge strane, svi znamo da u sastav naših zuba i kostiju ulazi kalcijum, a da li ste znale da je kalcijum jedini elemenat koji beba još u stomaku crpi iz majčinih zuba ili kostiju ukoliko ga nema dovoljno u njenoj ishrani. Otuda verovatno ova izreka sa početka teksta, što svakako nije istinita.

Mislite o tome.

Karijes nas vreba sa svih strana. Njegove uzroke nalazimo u hrani, piću, a neretko se dešava da loša higijena usta uzrokuje karijes.

Karijes uzrokuje bol, infekciju i vuče za sobom mnoštvo drugih zdravstvenih problema. To je bolest zuba koja ugrožvava veliku većinu ljudi na planeti.  A neprijatan zadah iz usta najčešće je uzrokovan karijesom.

Paradosk našeg vremena je to da gotovo svi proizvođači pasta za zube pričaju o tome da baš njihove paste sadrže potrebnu količinu floura koji je neophodan u suzbijanju karijesa, a karijesa nikad više nije bilo na planeti!

Procenjuje se da 90 % školske dece i ogroman broj odraslih nosi bar poneki povareni zub. U Americi je ovaj zubni kvar najčešća hronična bolest kod dece, javlja se pet puta češće od astme.

Pod dejstvom karijesa, zubna gleđ polako nestaje, kiseline je pretvaraju u rastvorljive soli, zato je karijes opasan.

Ukoliko se karijes zanemaruje ili je nastupilo povlačenje desni, proces karijesa će napasti još slabiji deo zuba – cement – koji pokriva koren. Neće proći mnogo vremena, a proces će zahvatiti centar zuba, pulpu. A ona će odreagovati snažnim bolom na hladno, na slatko, na kiselo.

Karijes nije nasledan ali se prenosi predispoziciju za njega. Na njega utiču i funkcija endokrinih žlezda ali i neka druga oboljenja kao što je dijabetes,  upotreba raznih lekova (antidepresivi i oni protiv alergija) pa oni stvaraju sindrom poznat pod nazivom „suva usta”.

Mlečni zubi

Karijes ne bira uzrast. Čak i mlečni zubi novorođenčadi mogu da obole od takozvanog baby bottle caries-a. Naročito je to izraženo kod mališana  kojima se u flašici daju izrazito slatki napici, pa s njom provode dugo vremena, čak i spavaju. Oboljenje se manifestuje na vratovima mlečnih zuba.

Savet roditeljima je da decu ne navikavaju na slatku hranu i da se daje u određenim periodima, ne celog dana. I ako je moguće, posle toga treba detetu očistiti zube.

Šta treba raditi da izbegnemo karijes?

Pre svega treba voditi računa da ne unosimo u organizma preveliku količinu slatkiša jer oni i te kako uzrokuju karijes. Druga stvar koju svako od nas ne sme da zaboravi to je redovno i pravilno pranje zuba, pogotovo posle jela.

Zubni kamenac je čvrste konzistencije i sastoji se iz neorganskih materija (70 – 90%) i organskih materija (10 – 30%).  Od neorganskih materija najviše je zastupljen kalcijum, fosfor i magnezijum u obliku soli. U trakovima tu su: natrijum, stroncijum, bakar, cink, gvožđe i aluminijum. Najveći procenat organske osnove zubnog kamenca čini ostatak hrane u ustima.

Zubni kamenac nastaje taloženjem minerala iz pljuvačke u dentalni plak. Proces mineralizacije dentalnog plaka odvija se relativno brzo, za svega 12 do 14 dana.

Stvaranje zubnog kamenca zavisi od:

• sastava pljuvačke (sastav pljuvačke ima presudnu ulogu na brzinu stvaranja zubnog kamenca. Dokazano je da se u osoba čija pljuvačka sadrži visoke koncentracije kalcijuma, fosfora i drugih minerala intenzivnije stvara zubni kamenac.)
• ph pljuvačke i oralne higijene (ukoliko oralna higijena nije na adekvatnom nivou, pojačano se akumulira dentalni plak i nagomilavaju se mikroorganizmi. Brojni mikroorganizmi svojim metabolizmom stvaraju kiselu sredinu u kojoj je intenzivnije taloženje kalcijumovih soli i drugih minerala, i ubrzano se stvara zubni kamenac.)
• stvaranje zubnog kamenca zavisi i od starosnoe dobi, pri čemu se on obilnije deponuje kod starijih osoba, a smatra se da se do devete godine života praktično i ne stvara.

Zubni kamenac se najviše stvara na zubima i oko njih. Naročito se obilno taloži na mestima gde ne postoji samočišćenje, kao što su neravne površine zubnih plombi, i kod loše postavljenih zuba.

Zubni kamenac ima dvostruko štetno dejstvo u nastanku i razvitku parodontopatije:

• mehanički pritiska desni izazivajući smetnje u i na desnima a to neminovno vodi ka obolenju koje se naziva upala desni (gingivitis)
• stvara i udubljena mesta za nakupljanje dentalnog plaka te tako onemogućava održavanje adekvatne oralne higijene

Kod osoba kod kojih je već dijagnostikovana parodontopatija treba posebno da se obrati pažnja na zubni kamenac jer on ubrzava tok parodontopatije i vodi bržem klimanju i gubitku zuba.
Zato je neophodno blagovremeno uklanjati zubni kamenac.

Prevencija

Zubni kamenac ne možemo sami da uklonimo, zato je potrebno potražiti pomoć stomatologa. Uklanjanje zubnog kamenca vrši se stručno, ultrazvučnim instrumentima i specijalizovanim ručnim instrumentima.
Treba istaći i to da je neophodn obavljati kontrolne posete stomatologu minimum dva puta godišnje.

Najbolji način za prevenciju nakupljanja zubnog kamenca je adekvatno održavanje oralne higijene (minimum dva puta dnevno pranje zuba adekvatnom tehnikom), upotreba zubnog konca i redovna poseta stomatologu. Takođe, od velikog značaja je izbegavanje faktora rizika kao što je pušenje cigareta.

Pored redovne četkice za zube i paste za pranje zuba poželjno je da imate i interdentalnu četkicu, konac za zube i vodicu za ispiranje usta.

Šta su interdentalne četkice

Interdentalne četkice za zube su specijalno dizajnirane četkice koje su prikladne za čišćenje prostora kako među prednjim zubima tako i prostora među kutnjacima.

Na tržištu postoji mnogo različitih interdentalnih četkica – razlike se odnose na veličinu četkice, njenu mekoću ali i proizvođače.

Pre nego što se odlučite za kupovinu, raspitajte se kod svog stomatologa šta bi vama najviše odgovaralo.

Izaberite pravilnu veličinu, onu koja će ispuniti prostor među vašim zubima i kojom će se lako čistiti ostaci od hrane.

Pre prve upotrebe, neophodno je da pročitate uputstvo za upotrebu, kako biste izbegli nejasnoće i kako biste pravilno, bez povreda, očistili zube.

Konac za zube

Oralna higijena i konac za zube su prosto neodvojivi.

Za jedno korišćenje pripremite oko 30 cm zubnog konca i omotajte ga oko kažiprsta svake ruke. Konac se prihvati između palca i kažiprsta obe ruke, tako da zategnuta nit između prstiju bude dugačka oko 5 cm. Tako je konac pripremljen za čišćenje zuba.

Konac uvućite između zuba i pokretima je potrebno obuhvatiti zub. Nikada nemojte koristiti pokret napred – nazad, jer biste mogli  povrediti desni. Kada je zub očišćen, odmotajte novi deo konca i nastavite. Ukoliko niste sigurni da li su vam zubi potpuno čisti, koristite ogledalo.

Vodica za ispiranje usta

Vodica za ispiranje usta ima višestruku namenu. Prvo, ispiranjem ćete ispljunuti preostale nečistoće iz usta što je svakako neophodno. Drugo, vaši zubi će dobiti sjaj – izgledaće lepo. Treće, gotovo svaka vodica ima antibakterijsko dejstvo pa će ona na neki način zaštititi vaše zube bar do sledećeg ispiranja. Na kraju, vodica za usta je prijatnog, osvežavajućeg mirisa, pa ćete tako obezbediti sebi prijatan dah.

U zavisnosti od toga koliko se afti pojavilo u ustima i kako one izgledaju, razlikuju se: male, velike i herpetiformne afte.
Male ili minor afte

Ove afte se javljaju u 80% slučajeva. To su plitka oštećenja sa crvenim rubom, prečnika manjeg od jednog centimetra, smeštene su na ivici jezika i obraznoj sluznici. Istovremeno se može javiti jedna afta ili nekoliko njih. Bolne su jer sežu u dubinu sluznice. Traju oko 7 do 14 dana i spontano zarastaju bez ožiljka. Neki pacijeti se žale da im se afte javljaju u kontinuitetu tokom nekoliko uzastopnih meseci (stalno nastaju nova oštećenja), pa ih nazivamo habitualne afte.

Velike ili major afte

Ovakve afte su mnogo ređe, javljaju se kod oko 10% pacijenata. Najčešće su smeštene na usnama, bočnim ivicama jezika, obraznoj sluznici te mekom nepcu i resici. U poređenju sa malim aftama, ove su veće od jednog centimetra u prečniku i brojčano ih je manje. Za velike afte je karakteristično to što se sa njima javlja upalna reakcija, otok, povišena telesna temperatura, povišena sedimentacija itd. Prodiru dublje u vezivno tkivo zbog čega dolazi do razaranja nervnih završetaka, pa za razliku od malih, nisu bolne. Međutim, zbog dubljeg prodora, treba tri do šest nedelja da bi zarasle a posle toga na mestu gdu su bile ostaje ožiljak.

Herpetiformne afte

Dobile su naziv zbog sličnosti kliničke slike oštećenja kod herpesa. Karakteriše ih velik broj sitnih oštećenja (do 100) koja se međusobno stapaju. Ove afte su veoma bolne jer nastaju na veoma upaljenoj podlozi, najčešće na podjezičnoj i obraznoj sluznici. U slučaju herpetiformnih afti pojačano je lučenje sline, a gutanje i govor su otežani. Traju 7 do 14 dana.
Zbog lečenja, izuzetno je važno da se zna šta je afta a šta herpes. Naime, kod afti se primjenjuju kortikosteroidi, koji se kod herpesa ne smeju davati jer deluju imunosupresivno na T-limfocite.
Karakteristika svih oblika afti, a ujedno i jedan od dijagnostički važnih kriterijuma u razlikovanju od oralnih oštećenja uzrokovanih herpes simplex virusom (HSV), njihov je smeštaj.

Afte se nikad ne javljaju na koži i već spomenutoj funkcionalnoj sluznici, tj. nepcu i zubnom mesu. Herpes se javlja na koži lica, a retko u usnoj šupljini, a kad se i pojavi, to je uglavnom na tvrdom nepcu, tj. na funkcionalnoj sluznici.

Lečenje afti

Lečenje afti u današnje vreme uopšte nije komplikovano. Ono uključuje lokalnu ili sistemsku primenu kortikosteroida, imunostimulacijsku i vitaminsku terapiju. Prvo se nastoji sprečiti bol primenom površinskih anestetika te ispiranjem sa različitim tečnostima, nakon čega sledi smirivanje upale upotrebom kortikosteroida, te pospešivanje epitelizacije i podizanje otpornosti organizma.

Konac za zube je više nego neophodan. Oralna higijena ne može se zamisliti bez njega. Nije dovoljno savladati tehniku pranja zuba četkicom i misliti da više ništa ne možemo uraditi za zdrave i lepe zube.
Kao prvo, preslišajte sebe, ako zube perete tako da četkicu pomerate gore-dole, dakle od korena zuba donje vilice do korena zuba gornje, onda zube perete pravilno, sve drugo je nepravilno. O ovome više u nastavku teksta. Nepravilnim čišćenjem nećemo uspeti odstraniti sve nečistoće i naslage sa zuba.

Raspitajte se malo šta je to interdentalna četkica za zube, kakve sve postoje na tržištu, pa odaberite jednu koja vam najviše odgovara.

Konac za zube treba koristiti ali ne prečesto jer na taj način oštećuju desni. Zahvaljujući njemu uspećemo da očistimo predeo između zuba. Ako u tom delu ostavimo čestice hrane, to će biti savršena podloga za razvijanje karijesa i bakterija.
Pasta za zube ne mora da bude skupa

Pokazalo se da je za kvalitetno čišćenje zuba zubnom četkicom mnogo važnije nego npr. kakvu zubnu pastu koristite. Bolja i skuplja zubna pasta ne može nadoknaditi dobar «ručni rad», koji je najbolje sprovesti nakon svakog obroka.
Svesno odstranite plak

Klasičnu zubnu četkicu tokom čišćenja zuba i desni trebalo bi postaviti pod uglom od 45 stepeni, tako da vlakna četkice dotiču zube i desni. Nežno pomerajte četkicu, kako bi vlakna došla do žleba desni i skidajte plak u smeru od desni, prema vrhu zuba. Trudite se da čistite svesno svaki zub samostalno. Kod donjih zuba nečistoće otklonite u smeru od desni prema zubima, dakle odozdo prema gore.
Čistač za ružičasti jezik

Temeljno očistite zube sa svih strana – prvo čistite unutarašnju stranu, zatim i zadnju stranu zuba, pokretima u smeru gore i dole. Potom napred i pozadi očistite površine kojima usitnjavate hranu, odnosno na kutnjacima. Na kraju koristite posebnu četkicu sa čistačem. Ne radi se o nepotrebnom luksuzu – čistač je određen za čišćenje naslaga na jeziku, gde se skupljaju bakterije, koje dovode do neprijatnog zadaha a tako se stvara karijes. Naslage se čiste od korena jezika, prema njegovom vrhu.

Svima je poznato da je četkica za zube predmet koji ne sme da se deli. Koliko god da se trudimo da je dobro isperemo posle upotrebe, na njoj će ostati čestica i bakterija koje nisu poželjne da se nađu u tuđim ustima. Tako najlakše dolazi do infekcije. Ovo naročito važi za osobe koje imaju neki probem za zubima, ili još gore ako su u pitanju bolesti usta. U takvim situacijama stomatolozi savetuju da se četkica obolelog drži u drugoj čaši ili posudi.

Četkica za zube ne sme da stoji u neposrednoj blizini wc šolje jer se čestice vode, dok je puštate iz vodokotlića, šire okolo. Eto savršene situacije za stvaranje infekcije. Zato svetski stručnjaci savetuju da se četkica za zube drži bar dva metra udaljeo od ovog izvora zaraze.

Kad operete zube, neophodno je četkicu za zube dobro isprati vodom I ostaviti je sa se osuši u uspravnom položaju. Ne treba je brisati peškirom. Ukoliko četkicu držite u zajedničkoj čaši sa ostalim ukućanima, okrenite je tako da jedna drugoj okrenu “leđa”, tačnije, deo sa vlaknima ne sme da dodiruje susednu.

Za razliku od proteza koje se održavaju specijalnim sredstvima, četkicu ne morate prati i dezinfikovati posebnim tečnostima.

Nemojte je držati u zatvorenim kutijama.

Četkica za zube mora se menjati svakih tri do četiri meseca, a po potrebi i češće. Posle ovog vremena njena vlakna se deformišu ili otpadnu pa tako lakše “usisavaju” bakterije koje se nalaze u blizini. S druge strane, tako deformisana četkica ne može da čisti i pere zube kako bi trebalo. Ovakvom čestkicom možete ošetiti desni, raskrvariti ih, što nije dobro.

Zube perite bar dva puta dnevno, to je dobra preventiva za mnoge bolesti zuba, a karijes ćete tako najlakše sprečiti.

Ako vas je kod stomatologa bilo sramota da pitate ili se niste susreli sa terminom zalivanje zuba, “Ženski kafe” je pravo mesto da saznate šta je to.

Preventiva je pola zdravlja, kažu lekari i stomatolozi. S tim u vezi, u svetu ali i kod nas, poprilično se radilo na sprečavanju karijesa kod dece. Zato se odnedavno u školskim stomatološkim ordinacijama predlaže roditeljima đaka prvaka zalivanje zuba, tačnije zalivanje fisura. To je postavljanje određenih zaštitnih materijala (tečnosti) na grizne površine gde su već narasli mladi stalni zubi kako bi se sprečio karijes.

To je najbolji i najjeftiniji način da se spreči obolenje u predelu glave, vrata, vilica i zuba.

U svetu je ova metoda zaštite i preventive dala odlične rezultate mada, neki je još uvek osporavaju.

Nega zuba svakako je bitna, a stručnjaci su podeljeni u mišljenju da li je zalivanje fisura dobro ili loše. Dok jedni tvrde da je to odličan način zaštite, drugi tvrde da je loš jer se ispod fisure mogu dogoditi procesi (najčešće upale) koji se postojanjem ove zaštite teže rešavaju.

Na vama je da odlučite da li ćete dete odvesti kod zubara zbog zalivanja zuba ili ne. U svakom slučaju, pre nego što se odlučite, posavetujte se sa svojim stomatologom.