Do sad se smatralo da placenta ne predstavlja barijeru za kofein, što je izazvalo strahovanja od eventualnog nepovoljnog uticaja ovog sastojka kafe i nekih drugih napitaka i hrane na trudnoću, preneo je Rojters.

Do skoro su istraživanja u vezi sa ovom problematikom davala konfliktne rezultate. Međutim, najnoviji zaključak koji iznosi Udruženje američkih akušera i ginekologa govori da 200 miligrama kofeina dnevno (što je količina koja se unese kada se popije jedna šolja kafe) “ne doprinosi u značajnijoj meri” pojavama kao što su pobačaj ili prevremeni porođaj.

Umesto kafe, trudnice takođe bezbedno mogu da konzumiraju oko četiri šolje čaja od po 200 mililitara dnevno, pet standardnih limenki gaziranih napitaka i šest do sedam štangli tamne čokolade, poručuju američki akušeri i ginekolozi.

Malo je drugačije kada je ishrana trudnice u pitanju.

Ovo mišljenje zasniva se na rezultatima dve skorašnje američke studije obavljene na više od 1.000 trudnica – u Njujorku i u Ouklendu.

U SAD pobačaj se registruje kod oko 16 odsto trudnoća, a nedonoščad čine oko 12 odsto novorođenčadi.

http://www.youtube.com/watch?v=BNq_lDiSpRE&feature=player_embedded

Mnoge trudnice se interesuju za masažu. Većini njih se preporučuje masaža, međutim, postoji grupa kojoj masaža ne bi dobrodošla. Zato se preporučuje konsultacija sa lekarom koji vodi trudnoću.

Ukoliko je opšte zdravstveno stanje trudnice dobro i ukoliko ona dobije dozvolu dozvolu svog lekara, nema razloga da neke od uobičajenih trudničkih tegoba ne otklonite na prirodan način. Za vreme masaže žena treba da bude u bezbednom i što udobnijem položaju, što obično podrazumeva ležanje na boku.

Masaža će trudnice osloboditi tenzije i grčeva u mišićima, a ublažiće i nervozu – tokom masaže se oslobađaju “dobri” hormoni dopamin i serotonin, a nivo hormona stresa (kortizol) opada.

Trudnice koje redovno idu na masažu znatno ređe imaju problema sa spavanjem, a manje pate i od zadržavanja tečnosti i oticanja nogu.

Iako je masaža višestruko korisna, ne bi trebalo da odlazite na tretmane tokom prvog trimestra jer masaža može povećati rizik od spontanog pobačaja.

* Novorođene bebe ponekad “prestanu da dišu”. Zapravo, vama se učini da ne dišu ali to je samo varka. Ne brinite, to je sasvim normala pojava koja se javlja u ovoj starosnoj dobi jer bebin razvoj još nije završen.

* Beba plače kada se rodi zato što je tada prvi put svojim malim plućima udahnula vazduh i taj udah za nju je veoma bolan. Ne brinite, ova pojava ne ostavlja posledice.

* Bebin nervni sistem je spreman za odvikavanje od pelena i navikavanje na nošu u proseku, kod devojčica kad napune 24 a dok dečaka kad napune 27 meseci.

* Kada beba plače, ona ne izražava samo svoje negativne nego i pozitivne emocije. I ne samo to, beba tako savršeno čisti svoje suzne kanale. Zato je ponekad potrebno da svoje detence pustite da se dernja.

* Bebino tzv. krkljanje iz pluća i u trećoj nedelji života ne znači da je beba bolesna. To znači da se u njenim malim plućima još uvek nalazi sadržaj iz maminog stomaka. Ne brinite, beba će ga izbaciti u obliku sluzi i to vrlo brzo – kroz stolicu ili bljuckajući.

* Vaspitanje deteta počinje odmah po rođenju (po mišljenju nekih stručnjaka još u stomaku). Ako vi imate dobre i zdrave navike, takvo će biti i vaše dete. Od prvog dana svog života beba bi trebalo da ima red – kad se jede, spava, igra. To znači da mora da postoji ritam i pravilnost u dojenju, da bebu otprilike, u isto vreme kupate, da je na istom mestu hranite. Naravno da ovakvo pravilo mora da pretrpi izvesna odstupanja u nekim vanrednim životnim okolnostima.

*Bebi treba stalno pričati i to mirnim i nežnim glasom. Tako ćete uticati na to da i ona bude mirna.

* Nepoznate osobe ne bi tebalo da prilaze bebi naglo i sa velikim ushićenjem. Beba može da se uplaši i rasplače zbog novog lica i novog glasa.

* Žutica koju dobije novorođenče ne naziva se slučajno fiziološkom. Beba tada nije zarazna i njena žuta boja kože ima veze samo sa “prvom proizvodnjom” bebine krvi i “oslobađanjem” majčine. Tada je potrebno da bebu držite blizu prozora sa mnogo dnevne svetlosti i sunčevih zraka ali i da je dovoljno pojite vodom.

* Bebe noću ne kake. Ako se ovo ipak učestalo dešava, vreme je da potražite savet pedijatra.

Sve je dobro i sve uglavnom prođe bez problema dok su deca voze bicikl na četiri točka. Takav treba da bude prvi bicikl. Na njemu dete stiče novo iskustvo, nauči da okreće pedale, da upravlja “volanom”.  To su uglavnom ili autići raznih oblika ili pravi bicikl sa pomoćnim točkovima.

Slično ovom, izgleda i bajk na tri točka. Deca uglavnom ne prve razliku između 3 i 4 točka. Jednakom lakoćom savladavaju prepreke koje im se nameću.

Kako vreme odmiče, i klinci rastu, tako im se javlja potreba da postanu “veliki”. Tada požele da voze na bicikl dva točka.

Ono što roditelji treba da znaju je to da nema starosne granice kad dete treba da nauči da vozi bicikl na dva točka. Neka deca to nauče sa pet, neka sa šest a neka sa devet godina i sva su to odradila na vreme.

Kada će dete uspeti da vozi na dva točka, zavisi od njegovog straha od padova, zatim koliko često vozi bicikl tokom sezone i na kakvoj površini.

Nemojte dete učiti da vozi bicikl tako što ćete ga gurati ili vući. Pustite mališana samog da okreće pedale, upravlja… vi ga samo pridržavajte da ne padne, blago držeći zadnji deo sedišta.

Tako će dete steći sigurnost i u sebe i u vas – znaće da nećete dozvoliti pad sa bicikla.

Kad osetite da dete samostalno vozi, nemojte ga više pridržavati. Ovo prvo puštanje biće dragoceno i mališanu i vama.

Nemojte vikati na dete kad pogreši ili padne sa bicikla. Imajte strpljenja, i neko je davno imao za vas.

Trudite se da učite dete na ravnom terenu, izbegavajte teren uzbrdo-nizbrdo.

Logično je da su deca iz predgrađa, sa sela… majstori vožnje u odnosu na decu koja žive u centru grada. Međutim, ni jedne ni druge ne bi trebalo puštati samostalno da voze, bar ne pre polaska u školu, jer su nesreće sa automobilima i biciklistima česte.

Što se tiče kupovine prvog bicikla, ali i narednih, najbolje je da se obavi u radnjama koje su za to namenjene. Prodavac će vas posavetovati šta je dobro, a na nekim prodajnim mestima je moguće i da se bicikl kasnije servisira.

Inače, modeli sa brzinama su dobri za nešto stariju decu, dok je za one manje dobar i ‘običan’ bicikl. Naravno, prilikom kupovine je potrebno voditi računa o kvalitetu, a ne o boji ili zanimljivim dodacima (nekad se deca baš za to ‘zalepe’).

Još pre desetak godina, Amerikaci su tvrdili da pubertet “stiže” sve ranije, i kod dečaka i kod devojčica. Naučnici su ovu pojavu objasnili time što je registrovana sve veća gojaznost kod dece, preterano sedenje pred računarom i prekomerno konzumiranje hormonski modifikovane govedine.

Studija koju su uradili  naučnici u Kopenhagenu pokazala je to da je starosna dob dečaka i devojčica u kojoj ulaze u pubertet sve niža. Ova promena u Evropi dogodila se u vrlo kratkom periodu.

Kod devojčica, početak puberteta u proseku je sad za 1 godinu ranije – već s 11 godina. Za dečake, granica se snizila za četiri meseca i on u proseku sad počinje već s 10 godina.

Zasebna istraživanja u Holandiji i Italiji potvrdila su ove podatke. Endokrinolozi izveštavaju o mnogobrojnoj deci sa simptomima koji nosi prerani pubertet.

Dr Ričard Stanhop iz Dečije bolnice u Londonu smatra da ovo predstavlja problem jer psihički razvoj ne prati i telesni pa se deca ne mogu nositi s izgledom koji pokazuje više godina nego što ih oni imaju.

“Oni su fizički spremni za seksualnu reprodukciju, ali mentalno nesposobni”, rekao je dodajući da su zbog toga ranjiviji na pokušaje seksualnog zlostavljanja i tinejdžersku trudnoću.

Kod dečaka se to može ispoljiti riskantnim ponašanjem i zloupotrebom alkohola i narkotika. Dr Stanhop smatra da povišen nivo muškog hormona (testosteron) može dovesti do agresije kod dečaka koji su premladi da kontrolišu svoje impulse.

Osim toga, deca su svesna razlike između sebe i svojih vršnjaka koji im sad deluju detinjasto pa se zbog toga počinju družiti sa starijima od sebe. Druga grupa ovakve dece stidi se svog naglog razvoja pa hodaju pogrbljeno a odećom skrivajući uočljive obline.

“Uklopiti se u društvo deci je izuzetno važno,” smatra britanski psiholog Linda Blair. Mnogi psihološki problemi počinju baš u pubertetu, što dodatno pogoršava odrastanje. Nisu samo bubuljice na licu problem. Ona smatra da i reklamne kampanje pogoršavaju atmosferu jer podstiču decu da streme zrelijem izgledu.

Kalorična hrana verovatno je bar delimično kriva za ovaj trend, ali ne može se sasvim objasniti kako.

Naime, italijanska studija sugeriše da svetlost i radijacija iz TV-a i kompjuterskih ekrana možda potiskuje produkciju hormona melatonina koji reguliše unutrašnji biološki sat. Melatonin, smatraju naučnici, sprečava preranu pojavu puberteta.

Osim toga hemikalije, kao što su ftalat ili bisfenol A, koje djeluju na naše žlezde, glavni su “krivci” jer oni mogu da ometaju hormonski razvoj.

Svi smo mi svakodnevno izloženi različitim hemijskim supstancama, a dečiji organizam posebno je ranjiv, ističu Italijani.

* Kalcijum je jedini elemenat neophodan za bebin razvoj još u stomaku koji će ona nesebično crpiti iz maminih kostiju i zuba ukoliko ga nema dovoljno u majčinoj ishrani. Eto vam odgovora zašto se trudnicama više i brže kvare zubi.

* Grudi možete i pre rođenja bebe pripremiti za dojenje. Poželjno je da bradavice, već od četvrtomg meseca trudnoće, posle večernjeg tuširanja namažete – uljane AD kapi biće idealne. Da biste smanjili mogućnost da dobijete mastitis, koji često nastaje već u prvim danima posle porođaja, masirajte grudi onako kako to rade mame neposredno pred podoj. Dakle, jednom rukom poduprite dojku a drugom je blago masirajte u smeru kazaljke na satu.

* Grudnjak možete da nosite i odmah posle porođaja. Neosnovane su priče da to nije dobro za  proizvodnju mleka (laktacija). Naravno, nećete nositi onaj koji vas preterano steže nego neki koji će vam biti lagano pripijen uz telo.

* Nemojte misli da je grudnjak kriv što vam je iscurilo mleko i kad niste dojili – to bi se desilo i bez njega.

* Dojiljama je potreban san isto koliko i hrana. Neispavana majka ne “proizvodi” mleka koliko ga ima ona koja se naspavala. Zato, koristite priliku, kad beba spava, spavajte i vi – ukoliko je to izvodljivo.

* Prvi put kada osetite bebino mrdanje u stomaku to znači da se nalazite na polovini trudnuće.

* Beba već u stomaku zna kada se vi uznemirite.  Svaka promena vašeg ponašanja refleksno se odražava na bebu. Zato vam savetujemo da se potrudite, koliko god je to moguće, da budete što više raspoložene, nasmejane i da zračite pozitivnom energijom. Družite se sa ljudima koji će uneti radost u vaš život, sa onima koji će pričati o veselim temama, a klonite se onih koji samo kukaju, koji pričaju o politici, o životnim teškoćama, o visokim cenama, jer, vi to već sve dobro znate.

*Vaš loptasti stomak zapravo je jedna akustična soba u kojoj vaš anđelčić voli da sluša muziku. Zato, buduće mame, trudite se kad god je to moguće, da slušate muziku koja prija vašem karakteru i raspoloženju. Bebica u stomaku će znati da to ceni i nagradiće vas laganim vrpoljenjem u “svom stanu”.

* Bez obzira na to što još uvek ne zna ko su mu roditelji, nekim čudom prirode, vaša buduća beba prepoznaje kada se tata nalazi u blizini. Nebrojeno je mama koje su potvrdile da je beba bila mirna ceo dan, a kada je tata došao sa posla, nastala je “žurka” u stomaku.

* Pravilno disanje na porođaju je veoma važno jer takosvojoj bebi smanjujete napor. Na taj način obezbeđujete joj neophodan kiseonik i pomažete joj da što lakše i brže ugleda ovaj svet.

* Bebe se rađaju sa instiktom za sisanje. Zato je potrebno majkama da nauče da doje a ne bebama da sisaju. Kompletna “radnja” dojenja svodi se na sinhronizaciju bebe koja je gladna i mame koja želi i treba da plasira dojku u bebina ustašca.

* Milovanje stomaka svakako prija bebi i budite ubeđene da one to osete. Zato, mazite novo ispupčenje na telu a vaše čedo će vam zbog toga biti zahvalno.

* Nije neophodno kupovati sve što vam padne pod ruku kad se nalazite u radnji a spremate se za porođaj i prve dane roditeljstva. Naš savet je da konsultujete iskusnije mame ili da pohađate školu za trudnice ukoliko postoji u vašem gradu. Pri tom, nemojte da zaboravite, beba najviše raste prva tri meseca svog života, s toga “smanjite doživljaj” i ne kupujte 10 benkica br. 54. Dovoljno je da kupite jedno džambo pakovanje “pampersa” broj 2. Verovatno će vam već kod sledeće kupovine biti potrebna trojka.

* U trudnoći nije dozvoljeno uzimanje lekova bez konsultacije ginekologa bez obzira na to što vam kažu iskusne mame.

* Vaspitanje deteta počinje odmah po rođenju (po mišljenju nekih stručnjaka već u stomaku). Ako vi imate dobre i zdrave navike, takvo će biti i vaše dete. Od prvog dana svog života beba bi trebalo da ima red – kad se jede, spava, igra. To znači da mora postojati ritam i pravilnost u dojenju, da bebu, otprilike, u isto vreme kupate, da je na istom mestu hranite. Naravno da ovakvo pravilo mora da pretrpi izvesna odstupanja u nekim vanrednim životnim okolnostima.

*Bebi treba stalno pričati i to mirnim, blagim i nežnim glasom. Tako ćete uticati na to da i ona bude mirna.

* Nepoznate osobe ne bi tebalo da prilaze bebi naglo i sa velikim ushićenjem. Beba može da se uplaši i rasplače zbog novog lica i novog glasa.

Nega beba iziskuje vreme, pažnju i ljubav. Nemojte da žalite na ovome, sve će vam se kasnije višestuko isplatiti.

* Nije dobro da tek novorođenoj bebi oblačice benkice preko glave jer tako možete da povredite deo na glavi koji se naziva fontanela (rupicu na bebinom temenu koja se nalazi paralelno sa njenin nosićem).

* Temenjača na bebinoj glavi može da bude znak da svoju bebu ne kupate pravilno. Možda joj pravilno ne ispirate šampon sa kosice ili je niste dovoljno dobro istrljali posle kupanja.

*Sor ili mlečac, odnosno, njegovo stvaranje možete da izbegnete ukoliko svojoj bebi usnu šupljinu namaže Daktanol gelićem posle podoja. Dovoljno je da malu količinu gela istisnete sebi na prst i blago premažete bebina usta ili jednostavno da stavite gel na cuclu i da je date bebi. Ne brinite, ovaj gel u bebinom stomaku ne može da izazove ništa loše.

* Vaša beba će imati baršunastu kožu ako u vodu za kupanje sipate samo nekoliko kapi bebi ulja.

* Ojed kod beba, tačnije, na njihovoj guzi ne mora uvek da bude noćna mora. Naime, posle pranja, guzu prebrišite bornom vodom a kad se ona osuši na vazduhu, premažite je kantarijonovim uljem. Dok ojed ne prođe, guzu nemojte mazati bebi kremom koju inače koristite.

* Nemojte da vam bude navika da bebu noću presvlačite. Neka vas ne brine to što je pelena namočena urinom. Beba je tako ušuškana i nije joj hladno. Ako je budite samo zbog presvlačenja, prvo, učinićete je nervoznom, drugo, rashladićete je, te se tako može prehladiti. Poređenja radi, kako biste se vi osećali da vas neko probudi i kaže vam da presvučete pidžamu? Druga je stvar ako se beba tako upiškila da je mokra do pola leđa.

* Bebine oči često krmeljaju. Pokušajte žućkastih naslaga da se rešite tako što ćete nekoliko puta u toku dana male oči premazati blagim čajem od kamilice. Ova biljka brzo oksidira, stoga je neophodno čaj pripremati više puta u toku dana.

* Perutanje kože kod beba u prvim danima života normalna je pojava. Da bi ono što pre nestalo, možete bebu ispirati, posle večernjeg kupanja, čajem od kamilice. Posle ovoga nije potrebno ispirati čistom vodom. Ostavite da kamilica deluje preko noći.

* Bebe se rađaju sa instiktom za sisanje. Zato je potrebno da majke nauče da doje a ne bebe da sisaju. Kompletna “radnja” dojenja svodi se na sinhronizaciju bebe koja je gladna i mame koja želi i treba da plasira dojku u bebina ustašca.

* U najvećem broju slučajeva beba “diktira proizvodnju” majčinog mleka (laktacija). Šta to znači? Znači da, ukoliko beba bude više sisala, mamina “fabrika” će biti naterana da više prizvodi majčino mleko. Ako se beba zadovoljava malim količinama “rezervoar” će uvek biti bar do pola pun i to je automatski signal mozgu da ne mora da radi u “sve tri smene”.

* Na količinu mleka koja se nalazi u dojkama ne možete uticati stoprocentno. Više faktora utiče na to, jedan od njih je i nasledni. Znači, ono što vam je bogom dato, ne možete da promenite. Možete se potruditi da pijete dovoljno tečnosti sve vreme dok dojite bebu, a bilo bi dobro da se hranite zdravo i da zdravo živite – koliko god je to moguće.  Tako će i dojenje biti kvalitetnije.

* Obavezna je priprema grudi pre svakog podoja. Lična higijena grudi i bradavica podrazumeva se, a pre svakog podoja bradavice prebrišete vaticom ili blazinicom nakvašenom sa Acibi borici rastvorom (bornom vodom). Na ovaj način sprečavate nastajanja sora u bebinim ustima i štitite svoju bebu od eventualne infekcije.

* Ako beba plače pola sata posle popoja, verovatno nije dovoljno sisala. Ponudite joj da dovrši obrok jer u tih prvih pola sata posle podoja ima pravo da se buni i morate joj uslišiti želju.

* Ako je beba njarava posle podoja ili na polovini obroka, pa još i daje znake nelagode, verovatno ima “pozive” – stolica ili vetrovi. Najčešće se dešava da u tom periodu beba kaki ili pokušava da se oslobodi gasova.

Kada bismo deci prepustili da sama planiraju svoje obroke, ona bi se verovatno odlučila za slatka jela. Njihov odabir odgovarao bi sadržaju koji se ponavlja za vreme praznika kada se slatkiši unose u neprimerenim količinama. Naravno, redovno konzumiranje namirnica bogatih šećerima (belim, medom, sirupom, čokoladama) može da izazove gojaznost, šećernu bolest tipa II i kardiovaskularne bolesti.

Današnja deca (bar većina njih) nedovoljno se kreću pa se višak energije unesene hranom skladišti u potkožno masno tkivo. Kada bi se i kretala srazmerno unosu takvih namirnica, poželjno bi bilo da energiju nadomeste kompleksnim (složenim) ugljikohidratima koje ne nalazimo u slatkišima.

Zašto su slatkiši loše namirnice

Svaki roditelj mora da zna da su slatkiši:
- namirnice koje su bogate energijom a siromašni vitaminima, mineralima i antioksidansima.
- namirnice koje iz ishrane izbacuju druge namirnice, čime se gubi objektivan osećaj gladi
- namirnice koje utiču na promenu raspoloženja
- imaju visok glihemijski indeks, što ih svrstava u manje poželjne namirnice
- veoma štetni za zube i kosti
- nepovoljno utiču na crevnu floru.

Sve pobrojano većina roditelja to zna ali se ipak ne mogu odupreti dečijoj neodoljivoj želji za slatkišima.

Kako se treba ponašati

Potrebno je držati količinu namirnica bogatih “brzim” šećerom pod nadzorom. Zato sa decom treba razgovarati o količini slatkiša koju su pojela kod bake, u vrtiću ili školi, te dogovoriti raspored kako bi se izbegle nepovoljne posledice preterivanja u prazničnim čarolijama.

Mališanima treba objasniti da su od čokolade mnogo zdravije namirnice voće, povrće i prirodni negazirani sokovi od gaziranih. Treba im sve “servirati” tako da oni mogu da razumeju priču koju pričate. Npr. treba ima reći da mnogo čokolade i bombona  izaziva karijes, da će od mnogo kolača i torti biti debeli… Ne treba ih plašiti da dete oseti veliki strah, zato treba reči da je i čokolada dozvoljena ali umereno.