Do sad se smatralo da placenta ne predstavlja barijeru za kofein, što je izazvalo strahovanja od eventualnog nepovoljnog uticaja ovog sastojka kafe i nekih drugih napitaka i hrane na trudnoću, preneo je Rojters.

Do skoro su istraživanja u vezi sa ovom problematikom davala konfliktne rezultate. Međutim, najnoviji zaključak koji iznosi Udruženje američkih akušera i ginekologa govori da 200 miligrama kofeina dnevno (što je količina koja se unese kada se popije jedna šolja kafe) “ne doprinosi u značajnijoj meri” pojavama kao što su pobačaj ili prevremeni porođaj.

Umesto kafe, trudnice takođe bezbedno mogu da konzumiraju oko četiri šolje čaja od po 200 mililitara dnevno, pet standardnih limenki gaziranih napitaka i šest do sedam štangli tamne čokolade, poručuju američki akušeri i ginekolozi.

Malo je drugačije kada je ishrana trudnice u pitanju.

Ovo mišljenje zasniva se na rezultatima dve skorašnje američke studije obavljene na više od 1.000 trudnica – u Njujorku i u Ouklendu.

U SAD pobačaj se registruje kod oko 16 odsto trudnoća, a nedonoščad čine oko 12 odsto novorođenčadi.

Mnoge trudnice se interesuju za masažu. Većini njih se preporučuje masaža, međutim, postoji grupa kojoj masaža ne bi dobrodošla. Zato se preporučuje konsultacija sa lekarom koji vodi trudnoću.

Ukoliko je opšte zdravstveno stanje trudnice dobro i ukoliko ona dobije dozvolu dozvolu svog lekara, nema razloga da neke od uobičajenih trudničkih tegoba ne otklonite na prirodan način. Za vreme masaže žena treba da bude u bezbednom i što udobnijem položaju, što obično podrazumeva ležanje na boku.

Masaža će trudnice osloboditi tenzije i grčeva u mišićima, a ublažiće i nervozu – tokom masaže se oslobađaju “dobri” hormoni dopamin i serotonin, a nivo hormona stresa (kortizol) opada.

Trudnice koje redovno idu na masažu znatno ređe imaju problema sa spavanjem, a manje pate i od zadržavanja tečnosti i oticanja nogu.

Iako je masaža višestruko korisna, ne bi trebalo da odlazite na tretmane tokom prvog trimestra jer masaža može povećati rizik od spontanog pobačaja.

* Kalcijum je jedini elemenat neophodan za bebin razvoj još u stomaku koji će ona nesebično crpiti iz maminih kostiju i zuba ukoliko ga nema dovoljno u majčinoj ishrani. Eto vam odgovora zašto se trudnicama više i brže kvare zubi.

* Grudi možete i pre rođenja bebe pripremiti za dojenje. Poželjno je da bradavice, već od četvrtomg meseca trudnoće, posle večernjeg tuširanja namažete – uljane AD kapi biće idealne. Da biste smanjili mogućnost da dobijete mastitis, koji često nastaje već u prvim danima posle porođaja, masirajte grudi onako kako to rade mame neposredno pred podoj. Dakle, jednom rukom poduprite dojku a drugom je blago masirajte u smeru kazaljke na satu.

* Grudnjak možete da nosite i odmah posle porođaja. Neosnovane su priče da to nije dobro za  proizvodnju mleka (laktacija). Naravno, nećete nositi onaj koji vas preterano steže nego neki koji će vam biti lagano pripijen uz telo.

* Nemojte misli da je grudnjak kriv što vam je iscurilo mleko i kad niste dojili – to bi se desilo i bez njega.

* Dojiljama je potreban san isto koliko i hrana. Neispavana majka ne “proizvodi” mleka koliko ga ima ona koja se naspavala. Zato, koristite priliku, kad beba spava, spavajte i vi – ukoliko je to izvodljivo.

* Prvi put kada osetite bebino mrdanje u stomaku to znači da se nalazite na polovini trudnuće.

* Beba već u stomaku zna kada se vi uznemirite.  Svaka promena vašeg ponašanja refleksno se odražava na bebu. Zato vam savetujemo da se potrudite, koliko god je to moguće, da budete što više raspoložene, nasmejane i da zračite pozitivnom energijom. Družite se sa ljudima koji će uneti radost u vaš život, sa onima koji će pričati o veselim temama, a klonite se onih koji samo kukaju, koji pričaju o politici, o životnim teškoćama, o visokim cenama, jer, vi to već sve dobro znate.

*Vaš loptasti stomak zapravo je jedna akustična soba u kojoj vaš anđelčić voli da sluša muziku. Zato, buduće mame, trudite se kad god je to moguće, da slušate muziku koja prija vašem karakteru i raspoloženju. Bebica u stomaku će znati da to ceni i nagradiće vas laganim vrpoljenjem u “svom stanu”.

* Bez obzira na to što još uvek ne zna ko su mu roditelji, nekim čudom prirode, vaša buduća beba prepoznaje kada se tata nalazi u blizini. Nebrojeno je mama koje su potvrdile da je beba bila mirna ceo dan, a kada je tata došao sa posla, nastala je “žurka” u stomaku.

* Pravilno disanje na porođaju je veoma važno jer takosvojoj bebi smanjujete napor. Na taj način obezbeđujete joj neophodan kiseonik i pomažete joj da što lakše i brže ugleda ovaj svet.

* Bebe se rađaju sa instiktom za sisanje. Zato je potrebno majkama da nauče da doje a ne bebama da sisaju. Kompletna “radnja” dojenja svodi se na sinhronizaciju bebe koja je gladna i mame koja želi i treba da plasira dojku u bebina ustašca.

* Milovanje stomaka svakako prija bebi i budite ubeđene da one to osete. Zato, mazite novo ispupčenje na telu a vaše čedo će vam zbog toga biti zahvalno.

* Nije neophodno kupovati sve što vam padne pod ruku kad se nalazite u radnji a spremate se za porođaj i prve dane roditeljstva. Naš savet je da konsultujete iskusnije mame ili da pohađate školu za trudnice ukoliko postoji u vašem gradu. Pri tom, nemojte da zaboravite, beba najviše raste prva tri meseca svog života, s toga “smanjite doživljaj” i ne kupujte 10 benkica br. 54. Dovoljno je da kupite jedno džambo pakovanje “pampersa” broj 2. Verovatno će vam već kod sledeće kupovine biti potrebna trojka.

* U trudnoći nije dozvoljeno uzimanje lekova bez konsultacije ginekologa bez obzira na to što vam kažu iskusne mame.

* Vaspitanje deteta počinje odmah po rođenju (po mišljenju nekih stručnjaka već u stomaku). Ako vi imate dobre i zdrave navike, takvo će biti i vaše dete. Od prvog dana svog života beba bi trebalo da ima red – kad se jede, spava, igra. To znači da mora postojati ritam i pravilnost u dojenju, da bebu, otprilike, u isto vreme kupate, da je na istom mestu hranite. Naravno da ovakvo pravilo mora da pretrpi izvesna odstupanja u nekim vanrednim životnim okolnostima.

*Bebi treba stalno pričati i to mirnim, blagim i nežnim glasom. Tako ćete uticati na to da i ona bude mirna.

* Nepoznate osobe ne bi tebalo da prilaze bebi naglo i sa velikim ushićenjem. Beba može da se uplaši i rasplače zbog novog lica i novog glasa.

Ovo je zapravo prilika, da ukoliko neki ginekološki problem postoji, taj problem razrešite i na taj način spremno uđete u period trudnoće. Pored toga, ginekolog će vas pitati i o vašem opštem zdravstvenom stanju, preležanim bolestima, bolestima u vašoj porodici koje bi mogle imati uticaja na trudnoću. Te informacije su veoma važne jer određuju i potrebu za nekim dodatnim pregledima kod lekara drugih specijalnosti, a sve u cilju što bolje pripreme za predstojeću trudnoću.

Planiranje trudnoće

Ukoliko bolujete od hronične bolesti (dijabetes, astma, povišeni krvni pritisak i dr.) i uzimate lekove, naročito je važno da sa svojim ginekologom razmotrite potrebu za uzimanjem tih lekova u prvim nedeljama trudnoće i eventualni prelazak na terapiju lekovima koji su potencijalno manje štetni po plod.

Takođe, lekar će vas savetovati da promenite neke štetne navike kao što su pušenje, konzumiranje alkoholnih pića i da pribegnete zdravom režimu ishrane. Posebni značaj ove posete ginekologu je taj što ćete dobiti savet da uzimate vitaminske tablete folne kiseline pre nego što zatrudnite, kao i tokom prvih 12 nedelja trudnoće, u cilju smanjivanja rizika od nastanka defekata neuralne cevi kod budućeg ploda.

Pored toga, ukoliko već imate potomstvo a planirate svoju porodicu da proširite, potrebno je da znate da je idealno vreme između kraja jedne i početka druge trudnoće period od dve godine. To je period nakon kojeg je organizma majke potpuno spreman za novu trudnoću. S druge strane, majka može da pruži svu potrebnu pažnju, brigu i psihološku potporu svom prethodno rođenom detetu.
Prvi znaci trudnoće i utvrđivanje trudnoće

Nakon nastanka trudnoće u organizmu majke se dešavaju određene promene koje nagoveštavaju ženi da se nalazi u drugom stanju. To je prvenstveno izostanak redovne, očekivane menstruacije, što može biti problematično ukoliko žena ima neuredne menstrualne cikluse. Pored toga javljaju se ostali simptomi trudnoće: osetljivost dojki, mučnina, povraćanje, umor i učestalo mokrenje.

Stručno posmatrano, ove promene su zapravo nesigurni znaci trudnoće, jer se slične promene mogu javiti i u mnogim drugim stanjima. Nakon takvih simptoma ženi na raspolaganju stoji utrvđivanje trudnoće putem testova na trudnoću iz urina. Moderni testovi na trudnoću su veoma specifični i osetljivi i vrlo, ali ne ipak u potpunosti, pouzdani.

Kvantitativno merenje beta HCG (humani horionski gonadotropin), hormona koji specifičan za trudnoću, može se utvrditi postojanje trudnoće. Međutim, neophodno je da se obratite ginekologu radi ultrazvučne potvrde prisutnosti trudnoće unutar materične šupljine, kao i njene vitalnosti, odnosno prisutnosti srčane akcije ploda. Dobro je znati da se starost trudnoće akušerski određuje u odnosu na prvi dan poslednje menstruacije a ne od datuma koncepcije i, zapravo, pravog početka trudnoće.

Računajući prema ovome, kod žena sa urednim menstrualnim ciklusima prisustvo uredne trudnoće untar materice može se utvrditi sa 5 akušerskoh nedelja trudnoće, odnosno srčana akcija se može potvrditi sa 6 nedelja trudnoće.

Na prvom pregledu, ginekolog, naročito ako nije bilo prekoncepcijskog pregleda, beleži podatke o ranijim bolestima, hroničnim bolestima, navikama, uzimanju lekova, porodičnim bolestima, datum poslednje menstruacije, dužinu i urednost menstrualnih ciklusa, podatke o ranijim trudnoćama i porođajima. Registruju se visina, težina i krvni pritisak. Obavlja se jedan opšti pregled u cilju procene opšteg stanja zdravlja žene, ginekološki bimanuelni pregled, uz uzimanje briseva, i ultrazvučni pregled.

Ukoliko je reč o prvoj trudnoći, ili pak, pacijentkinja ne zna koja je krvna grupa, upućuje se na određivanje krvne grupe i Rh faktora. Obavezno se savetuje kontrola kompletne krvne slike, šećera u krvi, urina i urinokulture. Pored toga, savetuje se poseta stomatologu i eventualna konsultacija genetičara u gentskom savetovalištu. Ginekolog obično na prvom pregledu savetuje i higijensko-dijetetski režim tokom trudnoće, uz napomenu da dobijanje na težini tokom trudnoće ne bi trebalo da premaši optimalnu meru od 11 kg.
Učestalost pregleda tokom trudnoće
Već na prvom pregledu ginekolog može označiti trudnoću kao rizičnu, kao i trudnoću tokom koje se sprovodi intenzivan nadzor majke i ploda. Reč je o trudnoćama koje su komplikovane hroničnom bolešću, ili pak, akutno nastalim komplikacijama tokom trudnoće, trudnoće sa simptomatologijom koja upućuje na spontani pobačaj, ili pak ukoliko se radi o starijoj prvorotki (posle 35. godina života).

Takve trudnoće zahtevaju češće kontrole, konsultacije lekara drugih specijalnosti, intenzivniji nadzor stanja ploda, kao i povremene hospitalizacije u bolničkim ustanovama.

Inače, ukoliko trudnoća protiče potpuno uredno, fiziološki, kontrola tokom trudnoće predstavlja zapravo redovne ambulantne posete ginekologu koji vodi trudnoću.

Fiziološka trudnoća se kontroliše praktično jednom u četiri nedelje do isteka 32. nedelje, a zatim slede dvonedeljni pregledi do 36. nedelje, kada se savetuju pregledi jednom nedeljno, do porođaja. Naravno, ukoliko postoji potreba, u zavisnosti od stanja trudnice i ploda, ritam pregleda može biti znatno češći.

Redovni pregledi obuhvataju merenje težine i krvnog pritiska, kontrolu laboratorijskih nalaza, ginekološke i ultrazvučne preglede. Na kraju trudnoće, u sklopu ovih pregleda radi se CTG (kardiotokografija), kojim se beleži srčana frekvencija ploda i kontrakcije materice ukoliko postoje. CTG zapisi pružaju uvid u kondiciju ploda.
Ultrazvučni pregledi tokom trudnoće
Pored prvog ultrazvuka, kojim se potvrđuje dijagnoza trudnoće, važnost imaju i sledeći ultrazvučni pregledi tokom trudnoće, koji se sprovode sa ciljem otkrivanja eventualnih anomalija ploda kao i njegovog stanja i napredovanja.

U periodu 12.-13. nedelje sprovodi se ulztrazvučni pregled kojim se određuju fetalne mere, pregled krupne anatomije ploda, merenje debljine kožnog nabora na vratu ploda. Ovo poslednje je naročito je značajno jer je uočeno da plodovi sa Daunovim sindromom imaju znatno deblji kožni nabor na vratu u odnosu na zdrave plodove.

Pored toga, specifičnost ultrazvučnog pregleda u 12./13. nedelji povećava identifikovanje nosne kosti kod ploda, kao i upućivanje na pregled krvi sa ciljem određivanja slobodnog beta HCG i PAPP-A (plazmatski protein trudnoće A). Rezultati ovih pregleda se integrišu i daje se konačna procena rizika od Daunovog sindroma i drugih hromozomopatija.

Tumačenjem rezultata ginekolog Vam daje objašnjenje koliki je zapravo rizik da rodite bebu sa Daunovim sindromom, i na osnovu toga, u dogovoru sa ginekologom možete biti upućeni na invazivnu dijagnostiku, odnosno vađenje plodove vode.

Ultrazvučni pregled nakon 20. nedelje trudnoće sprovodi se sa ciljem pregleda anatomskih detalja kod ploda. Po potrebi se sprovodi pregled plodovog srca, tzv. fetalna ehokardiografija u 24. nedelji trudnoće.

Sledećim ultrazvučnim pregledima se zapravo procenjuju stanje i kondicija ploda, kao i njegov adekvatan rast i napredovanje. Ultrazvučni pregled pred kraj trudnoće se sprovodi sa ciljem određivanja položaja ploda, procene težine ploda, kao i procene stanja ploda.
Laboratorijske kontrole tokom trudnoće
Ginekolog će Vam povremeno savetovati kontrole kompletne krvne slike, šećera u krvi i urina. Dinamika ovih pregleda praktično zavisi od samih nalaza i dinamike redovnih kontrolnih pregleda. Ukoliko postoje podaci o postojanju šećerne bolesti, podaci o krupnim plodovima iz ranijih trudnoća, prethodni spontani pobačaji i prevremeni porođaji, ginekolog vas može uputiti na OGTT (oralni test tolerancije glukoze), u cilju procene poremećaja tolerancije glukoze, odnosno postojanja šećerne bolesti koja se može pojaviti u trudnoći – tzv. gestacijski dijabetes. Takođe, rade se i brojne druge analize krvi ukoliko je trudnoća komplikovana nekim patološkim stanjima.
Invazivna dijagnostika tokom trudnoće
Prema indikacijama, ginekolog vam može savetovati i sledeće analize:
Biopsija horionskih čupica – radi se u 8.-12. nedelji, sa ciljem rane citogenetske analize u slučajevima gde postoji potreba za ranom dijagnostikom.
Rana amniocenteza – sprovodi se u periodu 16. do 18. nedelje, i podrazumeva vađenje plodove vode u cilju citogenetske dijagnostike. Ova intervencija je najmanje invazivna od postupaka prenatalne invazivne dijagnostike. Ipak, kao i svaka intervencija, ona nosi određeni rizik. Rizik od spontanog pobačaja iznosi 0,5 do 1%.
Kordocenteza – podrazumeva vađenje fetalne krvi iz pupčanika. Sprovodi se nakon 20. nedelje
Kasna amniocenteza – sprovodi se sa ciljem procene zrelosti pluća ploda, ukoliko postoji potreba za ranijim porođajem kod trudnice.
Drugi pregledi tokom trudnoće
U određenim slučajevima trudnoća zahteva multidisciplinarni pristup, u cilju obezbeđivanja najpovoljnijeg toka i ishoda trudnoće. Ukoliko postoji potreba, ginekolog će vas uputiti i na dodatne preglede kod lekara drugih specijalnosti (internisti, neurolozi…).

Za Ženski kafe
Doc. dr sci. med. Artur Bjelica
spec. ginekolog – akušer
supspec. endokrinologije

Trudnoća je lepa sama po sebi a svaka trudnica zavređuje pažnju. Nije slučajno da je to tako, a sve je više dušebrižnika koji bolje od buduće majke znaju šta joj je činiti. Zato je naš stav jedinstven, slušajte svoje instinkte, svoje telo i naučnike. Svaku njihovu analizu i dokaz protumačite na svoj način, pa ako vam odgovara – prihvatite to, ako se ne slažete  sa nalazom nauke – vi terajte po svom. Ali ne smete da zaoravite – šta god da radite, morate da znate zašto to radite.

Svetska nauka već odavno je rekla svoje kada je u pitanju ishrana trudnica. Njihova istraživanje govore da u prvih 6 meseci trudnoće ne treba drastično menjati ishranu prelazeći na sve kaloričnije namirnice.

U poslednjem trimestru treba pojačati ishranu ali samo za 200 kalorija na dan – to vam je otprilike jedan dobar sendvič.

Višak kilograma (gojaznost) je problem i mimo trudnoće a zamislite sa kakvim problemom će se buduće mame (kad postanu mame) boriti pored redovnih briga u vezi sa bebom. Mršavljenje je tada problem koji se “baca” u drugi plan.

Zato, nemojte slušati babske priče da je dobro da jedete za dvoje. To će vam se kasnije obiti o glavu.
Savremena medicina kaže da je u granicama normale ako trudnica tokom drugog stanja dobije između 10-13 kg. Američki ginekolozi govore o gornjoj granici od 10 kg!

Svi se slažu u jednom, drugo stanje jeste drugačije ali to nije vanredno stanje da se jede duplo.

Trudnicama se savetuje da jedu puno voća i povrća, zelenih i crvenih plodova (blitva, spanać, brokoli, cvekla, jabuka, paradjz, jagode, maline) mleka i mlečnih proizvoda, namirnica bogatih mineralima i proteinima, ali nikako duple porcije. Čak je i količina vode (tečnosti) ograničena kada je o trudnoći reč.

Ne treba specijalno da vam napominjemo koliko je nikotin štetan, kakve posledice izaziva i šta sve on uzrokuje.

Bolesti koje nastaju usled pušenja uzrokuju i niz drugih velikih zdravsvernih problema. Ako se svemu ovom doda podatak da je nemali broj trudnica koje puše cigarete, onda to dovoljno govori o nivou naše svesti.

Ovaj problem nije izražen samo kod nas, njime se bave mnogi svetski naučnici. Najnovija britanska studija dala je alarmantne rezultate. Naime, tim stručnjaka došao je do zaključka da pušenje u trudnoći izrokuje hiperaktivnost kod dece.

Ukoliko majka puši u trudnoći, to može uzrokovati hiperaktivnost deteta u  predškolskom uzrastu, zaključak je opsežne britanske studije.

Premda su ranije studije potvrdile da postoji popriličan rizik za dečake školske dobi, sada je prvi put dokazana veza između pušenja u trudnoći i hiperaktivnosti kod dečaka i devojčica već u trećoj godini života, ističu naučnici.

Kate E. Pickett, sa univerziteta u Jorku, zajedno sa saradnicima istraživala je povezanost pušenja cigareta u trudnoći i problema u ponašanju te poremećaja pažnje kod više od 13.000 trogodišnjih dečaka i devojčica, u studiji Millennium Cohort.

U okviru istraživanja prikupljen je velik broj podataka o ekonomskom statusu porodica, stepenu obrazovanja roditelja, etničkom poreklu, bračnom statusu roditelja, finansijskim poteškoćama i o tome je li majka pušila, konzumirala alkohol i opojne droge.

Ispitanici su morali da ocene ponašanje, hiperaktivnost svoje dece, ali i poremećaj pažnje, primera radi koliko brzo njihovom detetu popušta pažnja, kakav je bes kod dece, jesu li sklona tučnjavi ili zlostavljanju druge dece, svađi s odraslima, krađi, laganju i/ili prevari.

Premda kod većine dečaka (61,6 posto) i devojčica (71,7 posto) nisu utvrđene štetne posledice čak i ako je majka mnogo pušila u trudnoći, primećeno je povećanje opasnosti za problematično ponašanje i poremećaj pažnje ukoliko je majka pušila u trudnoći, zaključak je stručnjaka.

Naučnici su otkrili i to da pušenje u trudnoći ostavlja različite posledice na dečake i na devojčice. Dečaci koji su bili izloženi dimu cigarete u majčinom stomaku skloniji su, čini se, problematičnom ponašanju i poremećaju pažnje a devojčice samo problematičnom ponašanju.

Pušenje u trudnoći nosi sa sobom velik rizik i za dečake i za devojčice, po tom istraživanju. “Ukupno gledano, čini se da je glavni faktor takvog ponašanja majčino pušenje cigareta tokom cele trudnoće, više nego količina popušenih cigareta”, rekla je Pickett.

Trudnoća, kao najlepše stanje koje žena može da doživi, ponekad može da bude i iscrpljujuće, pogotovo u proleće. U ovom godišnjem dobu svaki organizam trpi jer je metabolizam iscrpljen posle zime. Evo kako se boriti da prevaziđete prolazne nelagodnosti.

Trudni ste već nekoliko meseci. Prija vam to lepo stanje ali vas ponekad iscrpljuje. Proleće je, pa je to i razumljivo jer se svako (pa i trudnice) tako osećaju. Svakog dana vam se čini da ste sve pospaniji – to je zato što čovekov organizam nije sposoban da se naglo prilagodi novonastaloj vremenskoj situaciji.

Naime, organizam je posle zime metabolički iscrpljen. Nema dovoljno ni enzima, niti vitamina koji su mu potrebni za normalno regulisanje rada unutrašnjih organa i sistema. Ovo se odnosi i na mentalni i kardiovaskularni sistem, iako je čovek u suštini potpuno zdrav. Dakle, nije reč o bolesti, već o običnom prolećnom zamoru.

Odmor će pomoći, ali i pravilna ishrana bogata vitaminima. Za razliku od zimskog perioda, kada su organizmu bile korisne namirnice svinjskog porekla (zbog termoregulacije), u proleće se preporučuju one koje su energetski bogatije.

Osim adekvatne ishrane, vašem organizmu će koristiti duge šetnje i fizička aktivnost, ali se trudnice moraju prethodno konsultovati sa svojim ginekologom.

Kada ste trudni, vaše telo obavlja težak fizički posao, čak i ako ležite i ništa ne radite. Mada nije vidljiv spolja, neki ga porede sa veoma napornim fizičkim radom kao što je planinarsko penjanje.

Ukoliko radite, odlazak na posao i obavljanje uobičajenih aktivnosti može da bude preveliki napor za trudnice, posebno u prvim mesecima trudnoće, dok se ne završi formiranje posteljice.

Buduće mame se žale da bi nekada zaspale na radnom mestu usred važnog sastanka, što ne treba da čudi s obzirom na to da njihovo telo naporno radi 24 sata dnevno.

Međutim, retko ko ima razumevanja za njihove potrebe – ni kolege, ni poslodavac.

Da biste se izborili sa zamorom – spavajte duže. U slučaju da morate na posao rano ujutru, najbolje je da uveče odete na spavanje sat ili dva ranije nego uobičajeno.

Ukoliko vas muči zamor, nesanica, pa i depresija ako ponekad “svrati”, razmislite o skraćenom radnom vremenu ili privremenom odlasku na bolovanje.

Porođaj je jedan od najlepših trenutaka koje žena može da doživi. Sve u vezi sa njim treba da bude toplo, meko, prijatno za sećanje. Da bi ugođaj bio upravo takav, daćemo vam pravi savet za trudnice kako da tretirate grudi pre porođaja.

Idealno je ako ovaj tekst čitate u sedmom mesecu trudnoće. Međutim, neće vam škoditi ako našu „terapiju“ primenite i sada, kad je do porođaja ostalo sasvim malo vremena.

Poznato vam je da se koža u trudnoći rasteže, već ste videle određene promena na njoj. I grudi su prošle kroz određene faze a najupečatljivija je ona koja se odnosi na porast istih. I bradavice se menjaju, one najčešće pucaju i pre porođaja.

Da se to ne bi dogodilo, savetujemo vam da svako veče posle tušanja namažete bradavice uljanim AD kapima. Biće dovoljne dve kapi da ih razmažete po bradavicama i lagano utrljate. Uljane AD kapi sprečiće pucanje, nahraniće areole i tako ćete izbeći bolne ragade koje su gotovo redovno kod dojenja.

Ako imate izrazito suvu kožu, možete ovaj postupak ponoviti dva do tri puta dnevno.

Samo za posetioce Ženskog kafea, još jedan savet: Poslednjeg meseca trudnoće poželjno je da grudi blago masirate u smeru kazaljke na satu. Tako će se podstaći laktacija (’proizvodnja’ mleka) a izbećete stvaranje tvrdih grudvica na dojkama. Tačnije, ovako odlično pripremate teren i dojke za dojenje.

I, još nešto, majčino mleko je jedini proizvod koji se nigde i ni po koju cenu ne može kupiti, upamtite to.

Ovaj dijagnostički test se preporučuje od strane lekara, nakon abnormalnih rezultata koje je pokazao tripl test, zbog brige od specifičnog genetičkog poremećaja.
Pre amniocenteze radi se ekspertski ultrazvuk i skrining testovi

U 12. nedelji trudnoće radi se ekspertski ultrazvuk, kada ginekolog kontroliše da li postoje anomalije ploda, proveravaju se bebini hromozomi i vrši se procena rizika od Daunovog sindroma.

Zatim se rade skrining testovi, kojima se takođe otkrivaju anomalije. Dabl test iz krvi trudnice radi se otprilike u isto vreme kada i ekspertski ultrazvuk, a tripl test nakon 15. nedelje. Ukoliko rezultati nisu najpovoljniji, lekar će vas verovatno uputiti kod genetičara, sa kojim ćete se konsultovati i doneti odluku da li želite da radite amniocentezu.

Uzimanje plodove vode (amniocenteza) se obično radi između 16. i 18. gestacijske nedelje, a najkasnije do 19. nedelje. Ukoliko se amniocenteza radi kako bi se utvrdilo stanje pluća bebe, tačnije zrelost pluća, zbog ranijeg porođaja, radi se od 32. do 36. nedelje, a ako žena ima problem sa dijabetesom i kasnije, do 39. nedelje.

Razlozi zbog kojih se radi amniocenteza

1. Genetička amniocenteza obezbeđuje proveru naslednog materijala (hromozoma) i to kada lekar to predloži nakon abnormalnih rezultata prethodnih testova, nakon informisanja lekara o bolestima u porodici i na kraju su obavezne konsultacije se genetičarem, ali odluka je na vama da li želite da uradite amniocentezu.

Ovom metodom utvrđuje se da li postoji mogućnost da se pojavi Daunov, Tarnerov, Edvardsov ili Patau sindrom, a takođe mogu da se utvrde i druge anomalije bebe (gubitak sluha ili vida kod bebe). Takođe, na ovaj način se sa sigurnošću može utvrditi i pol bebe.

2. Utvrđivanje zrelosti pluća – tačnije ispituje se da li su bebina pluća spremna za porođaj. Ovaj tip amniocenteze se primenjuje u slučajevima kada zbog određenih komplikacija trudnica ranije mora da se porodi. Ova procedura se obavlja od 32. a najkasnije do 39. nedelje.
Da li je ova procedura pouzdana?

Amniocenteza je veoma pouzdana metoda, čak u oko 99.4% slučajeva, ali je i invazivna i nosi određene rizike. Neuspešna može da bude jedino u slučaju da nije uzeta dovoljna količina plodove vode, ili ako nije uzet adekvatan uzorak.
Da li obavezno sve trudnice treba da rade amniocentezu?

Amniocenteza nije obavezna za sve trudnice. Skrining testovi (ekspertski ultrazvučni pregled, dabl i tripl test) su obavezni u prvom trimestru trudnoće za sve buduće mame, pa ukoliko rezultati ukazuju da postoji opasnost od eventualnih anomalija ili bolesti kod ploda, tek tada bi trebalo obaviti dalja ispitivanja.

Takođe, ukoliko pripadate u rizične grupe kojima se preporučuje ova procedura, obavezno razmislite o tome da se za početak konsultujete sa ginekologom i genetičarem koji će vam detaljnije objasniti koliki je rizik da rodite bebu sa određenim anomalijama.
Koliko je bezbedna ova procedura?

U 1: 1600 slučajeva se dešava da postoji hromozomopatija ploda, ali sa druge strane kod jedne od 200 žena dođe do pobačaja. Međutim, nakon kasnijih ispitivanja se u dosta slučajeva utvrdi da je pobačen plod imao hromozomopatiju.

Statističari potvrđuju da je pre četiri decenije procenat žena koje su ‘kasnije’ rađale iznosio samo pet odsto, a sada u evropskim zemljama gotovo svaka četvrta trudnica bi se mogla nazvati starijom prvorotkom.

Zašto je došlo do pomeranja granice rađanja? Školovanje, posao, briga za stan i kola i pronalaženje onog ‘pravog’… i kada se sve to složi – eto četrdesetih.

U 35. ili 38. profesionalno ostvarene još uvek mladolike, lepe žene, zdrave i psihički spremne za materinstvo, konačno su stekle sve uslove za rađanje bebe, ali beba ne dolazi. Sa tom situacijom suočava se danas mnogo žena i uprkos ličnim nastojanjima, velikoj želji i napretku nauke ne uspevaju da postanu trudnice.

“Ranije se smatralo da je idealno vreme za rađanje period između 20. i 26. godine, a prema sadašnjim medicinskim stavovima gornja granica za prvu bebu je pomerena na 29 godina. Od 25. do 30. žena bi trebalo da rodi bar jedno dete, a do 35. bez posledica za zdravlje može da iznese još dve trudnoće u razmaku od dve godine. Posle 35. ciklusi bez jajne ćelije su sve češći, pa se i mogućnost začeća znatno smanjuje.

Starenjem žene nepovratno gube jajne ćelije,  za razliku od muškaraca kod kojih se svaka tri meseca obnavlja proizvodnja spermatozoida i to sve do 70. godine. Utvrđeno je da od 16. do 43. godine sazri samo 400 do 500 jajnih ćelija i to svakog meseca po jedna. U tim procesima sazrevanja potroši se ponekad i pet-šest jajnih ćelija, ali samo jedna postaje sposobna za oplođenje.

To nije kontinuiran proces, budući da s godinama sve manji broj ovih ćelija sazreva, ili uopšte ne stižu do faze zrelosti. Smanjena mogućnost začeća deteta se ne ispoljava nikakvim vidljivim znacima. Žena i posle 35. ima mesečne cikluse, ne oseća nikakve zdravstvene smetnje, još uvek je puna energije, pa ipak u tim godinama samo osam do deset odsto žena spontano zatrudni.
Svi organi stare

S prirodom se ne može igrati, ona ima svoja pravila koja se moraju poštovati ako želimo zdravo potomstvo. Zato, savetujemo svim  ženama da rađaju dok su mlađe i zato što s godinama nepovoljni činioci iz spoljne sredine smanjuju kvalitet jajne ćelije.

“Što je jajna ćelija starija, to je i veći rizik da će tokom razvoja embriona nastati anomalije zbog hromozomskih nepravilnosti”, upozorava profesor Miodraga Jeremić.

Trudnoća posle 35. predstavlja i veći napor za organizam žene, jer osim jajnika i svi drugi organi stare, posebno srce, jetra, pluća i krvni sudovi. Povećava se i rizik od prevremenog porođaja ili prenesene trudnoće, prevremenog isticanja plodove vode i drugih komplikacija, kao što su spontani pobačaj, krvarenje, manja težina novorođenčeta ili prevremeni porođaj.

Kod starijih trudnica je i gestacijski dijabetes češći, povišen pritisak takođe. Starenjem i materica gubi snagu, elastičnost svih tkiva se smanjuje, pa su i povrede i rascepi na porođaju češći. Položaj ploda u materici je često nepovoljan za rađanje i porođaj starijih žena se češće završava carskim rezom.

Zašto veštačko oplođenje ne daje rezultate kod svih žena? Teško je imitirati prirodu, kaže prof. dr Jeremić, jer ne samo da se gubi broj jajnih ćelija, već i tkivo jajnika i druga tkiva postaju manje osetljiva na dejstvo hormona.

Vantelesna oplodnja, kod mlađih žena uspeva u oko 30 odsto, a samo osam do deset odsto žena od 35. do 43. godine uspeva da zatrudni.

Savremena nauka ne prihvata biološki sat, a žene se ne odriču svoje teško stečene samostalnosti.

Mnoge su prvo postale slavne, a u poznijim godinama za rađanje i majke, mada javnosti nije sasvim poznato da li su njihove kasne trudnoće bile praćene komplikacijama i koliko je savremena medicina pomogla u ostvarenju njihovog poznog materinstva.