Masaža “po meri“

Isprobala sam vise načina masaže, godi (uglavnom) a ne goji.

“Dođi jedan dan da ti pokažem  najnoviju masažu za skidanje emotivnih blokada, – nešto fantastično”, kaze mi moja rođaka koja se bavi kozmetikom i masažom.  Složim se  ja, da se malo i ispričamo. Obuci nešto komotno, lezi na stomak, ne moraš se skidati skroz. Sve slušam, poslušnaaaa, neverovatno…. Počne ona. Ne dlanovima, i ne prstima ili kombinovano nego-kolena i laktovi. Njeni. I moja leđa.

Hit!

Zabada mi kolena u slabine, laktove, u osetljive tačke na leđima,  boooli, al ćutim, možda će da dođe posle nešto što prija.

Ali ne dolazi!

Boli, dođe mi da vrištim, sve zvezde naše galaksije a i onih daljih sam videla, “otpada sa mene” što bi klinci rekli, a ona će : “osećam, ovde su ti blokirani putevi, slobodno se opusti, isplači se , pusti suze slobodno da teku, biće ti lakše…” meni stvarno suze samo što nisu krenule, ali ne od emocija nego od bolova, a ona ne pušta, ubi me kolenima po čitavim leđima i nakon pola sata ( a trebalo je bar 45 minuta da traje) ja joj kažem – skini mi se sa mojih leđa, džaba i blokade, ja ne mogu više da izdržim od bolova, provrištaću, sve ću ti klijente oterati… Na kraju kada sam se već obukla, cimne mi  iznenada ruku iz ramena “da mi istegli ligamente” , da mi kao bude bolje, dobro da na ortopediji nisam završila… Pobegoh odatle “totalno odblokirana” kad bi se šalili…

Nedelju dana posle toga sam imala modrice po leđima, bolelo me je sve kao nikad do tada, pozdravila sam je i rekla, sledeći put idemo samo na kafu…

Drugi put, banjska masaža, pažljivo, skroz opuštajuće, uz aromatične mirise i tihu muziku za meditaciju…   Prija. To već može…

Treći put, nadobudni mladi maser, čudom zna engleski – sreća moja (u Madjarskoj banji sam se uglavnom sporazumevala rukama i nogama) pretvorio je 40-tominutnu masažu u javno predavanje (slušale su ga tri koleginice) sa pitanjima – a što vi to ovako, a zašto ne onako, pa što se ne masirate tri puta barem nedeljno (ko ne bi?), treba redovno da vežbate (vežbam kad stignem- priznajem) da se istegnete, i melje li melje, kritika bez prestanka. Mislim – kada će pauza, ali nema toga! Da sam htela psihoterapiju, otišla bih na drugo mesto. Nije da ne masira dobro, ali priča… Kao navijen, do vazduha ne dolazi…

Nije bila treća sreća.

Četvrta – pun pogodak.

Prava.

Najbolja!

Tiha muzika. Nema slušalaca. Ni gledalaca. Masaža klizavim kremicama od malog prsta na ruci do malog prsta na nozi. Sve, baš sve u kompletu. Gore od vrata do skočnih zglobova na stopalima. Malo nežno opuštajuče, malo grubo i snažno. Tačno kako prija. Kako sam očekivala da to treba da izgleda. Uz prijatno iznenađenje. Najznačajniji momenat – posebnu pažnju je posvetio mojim batacima. (E, to mi se jos nije desilo!) To je onaj deo tela gde se završavaju leđa, takozvani “gornji deo bataka” na koji su žene jako osetljive i uglavnom nezadovoljne postojećim stanjem ma koliko da su savršene, pa se obično okrenu u profil kada slikaju celu figuru

( Što bi Bora Čorba rekao -”mače imaš strahovit batak”- e tako sam se  fenomenalno osećala, kao da je meni pevao!) Sve se nešto kao ja snebivam, ali profesionalac, radi bez pauze, prodrmao me je do kostiju, preporođena sam bila! Tačno u minut – “vaše vreme je isteklo, to bi bilo to, da li ste zadovoljni?”

KAKO DA NE!

Posle takvog tretmana osećaš se zgodno, poželjno, savršeno!

Toplo preporučujem svima!

Piše:Sara Kej