“Samo ručak”

izvor Flickr

Tipičan muški komentar (svaka čast izuzecima koji znaju da kuvaju, ali ih je nažalost jako malo, pa se ipak ograđujem od njih u startu je ona – treba “samo da skuva ručak i ništa drugo” i ” šta je tu problem”? To izaziva kod mene lako dizanje kose na glavi.

To “samo” podrazumeva:

- smisliti prvo šta da kuvam danas

- da bude različito od juće

- da se ne ponavlja od prošle nedelje

- nabavka-radnja, pijaca, uključivanje naravno sezonskog svežeg povrća

- salata obavezna

- razmišljanje usput o zdravoj ishrani, odnosu hranljivih materija,

- vitamine ne unistiti dugim kuvanjem a da sve bude dovoljno kalorično da gladni u pubertetu izdreže barem 2-3 sata do sledećeg obroka.

Zatim

- priprema ne sme da traje dugo, jer svaka priprema duža od pola sata je užasna tortura za gorepomenute tinejdžere koji čekaju

Naravno-musake, sarmice i ostala uvijajuća jela naše nacionalne kuhinje ne dolaze u obzir za brzu pripremu jer “zavijanju” predhode dinstanja, seckanja i ostala tortura za koju  treba najmanje pola vikenda potrošiti.

Oduševljena sam istočnjačkom kuhinjom-sve na lešo kao naši na primorju malo tek proprženo povrće, dosta začina, lagana sitno seckana mesa, riba, sve bude vrlo brzo gotovo, a zdravo-nadaš se, uz soseve…

Moja dobra drugarica i njeni tematski rođendani su praznik za nas  svake godine, jer se nas tridesetak najmanje sakupi i uvek ima neke sitne dece a i one krupnije koji su pre 10-15 godina bili isto tako sitni.

Raj za pogled, nepce, sve je uvek originalno, sa mnogo mašte, ljubavi, strpljenja spremljeno, i nema šanse da probaš isti preliv dva puta u životu, jer je baš onaj od pre dve godine modifikovala tako, da je zamenila ovo sa onim, dodala nečeg malo više, nesto izostavila i nikakav gastronomski užitak u bilo kom restoranu ne može se porediti sa njenim žurkama, gde je i domaće vino, od kojeg mi se posle jedne čaše malko zavrti u glavi, pa se smejem, i ja i oni oko mene…

Salata bar pet, šest, mislim na one pravljene, obaška sveže,  pitica, dodataka, umaka, naseckanih đakonija i sve pripremljeno za jedan dan !!!

Meni bi trebalo bar nedelju dana da sve to uradim, plus na kraju ogromna torta, koju su na kraju predhodnog dana ona i prijateljica napravile, od koje ostane tek modža dva – tri  komadića jer i oni najpristojniji sipaju po tri parčeta, posto se fenomenalno topi u ustima.

Priznajem da nemam pojma da pravim torte, ali da konzumiram… DA.

Ljudi, po neko, se tamo sretne jedan put godišnje, ali teme se nastavljaju,  nove ljubavi, stare greške, novi problemi sa decom, stari problemi sa muževima, a sve uz veliku kolicinu šarma, osmeha, prijateljstva koje zrači iz svačijeg osmeha, jer niko ne izadje iz kuće a da se predhodno barem desetak puta nije osmehnuo sebi ili drugima, ili naprosto uživajući u društvu… Valjaju se  nove teme, kao jedna ogromna porodica koja se eto baš nije videla dugo, pa sad samo produžavaju lepe priče koje su započeli…

Priča jedna simpatična draga osoba kako se provode novosađani uveče-on stiže kući i komentariše :

“Što sam se šmekao večeras sa jednom ribom, ludilo…”

Stiže ta ista riba u stan i komentariše “što sam iskulirala jednog tipa večeras…”

Al su se izzabavljali!!!

Italijansko veče, meksičko veče, seljačka kuhinja, ruska, kineska, afrodizijačka, makrobiotička…

Sa nestrplljenjem čekamo kada će da sakupi sve te svoje ideje za kuvanje, serviranje, ukrašavanje, ulepšavanje dana svetu oko sebe, i barem na desetak strana objavi delić svoje otvorene, druželjibive i prijateljske prirode

Naravno još jedan komentar gorepomenute duhovite-subota, dogovor za najlon, ja jedva ustanem, i dok pokušavam da otvorim oči,  stavim maskaru, prićam sa njom, (slavljenicom jučerašnjom) a ona je već stigla da popije kafu sa tetkom na drugom kraju ulice, skuva ručak za porodicu i pospremi dvorište…

Takva je naša drugarica

Svi je volimo !!!

Piše:Sara Kej