Ma koliko nam ponekad glupo zvučali saveti koje dobijamo od svoje majke, ne zaboravite da su oni neprocenjivo blago. Uvek i svuda, za svaku situaciju, majka ima adut koji vadi iz svos srca, samo za nas kćerke. Cenito to i prenesite svojim kćerkama.

Mlada žena, koja se tek udala, došla je jednog dana svojoj majci u posetu. Sela je u fotelju, i dok je pila ledeni čaj, pričale su o životu, o braku, o odgovornostima i obavezama zrelih ljudi.

Majka je zamišljeno promućkala kockice leda u svojoj čaši i onda je jasno i ozbiljno pogledala svoju kćerku. ”Nemoj nikad da zaboraviš svoje prijateljice“, govorila je majka  dok su listići čaja polako padali na dno čaše. “One će ti biti sve važnije kako budeš postajala starija. Koliko god budeš volela svog muža, koliko god budeš volela svoju decu, one će ti biti potrebne. Seti se povremeno da izađeš negde sa njima, da se i dalje družiš sa njima. Zapamti da tvoje prijateljice nisu samo prijateljice, one su i tvoje sestre, tvoje kćeri i ostali tvoji rođaci. Upamti, biće ti potrebne druge žene! Ženama su uvek potrebne druge žene!”

“Kakav blesav savet “, pomislila je mlada žena. “Zar se nisam upravo udala? Zar nisam upravo zakoračila u svet parova? Za ime Boga, ja sam udata žena, odrasla! Nisam neka šiparica kojoj su potrebne prijateljice! Moj muž i moja porodica svakako će biti sve što mi je potrebno da moj život dobije pravi smisao.”

Ali, ipak je mlada žena poslušala svoju majku i nastavila da održava kontakte sa svojim prijateljicama.

Kako su godine prolazile jedna za drugom, ona je polako počela da uviđa da je njena majka, ustvari, tačno znala šta govori.

Kako vreme i priroda donose promene i misterije u životu svake žene, prijateljice ostaju najveći oslonac u životu.

Nakon četrdesetak godina života, evo šta je mlada (sada već zrela žena) naučila u ovom svetu:

Vreme prolazi.

Život se događa.

Distanca razdvaja.

Deca odrastaju.

Ljubav bledi.

Srca se slamaju.

Poslovi dođu i prođu.

Karijere se završavaju.

Roditelji umiru.

Kolege zaborave usluge.

Muškarci imaju svoj svet.

Ali, prijateljice ostaju uz tebe, koliko god vremena i kilometara bile daleko od tebe.

Prijateljica nikad nije toliko daleko da ne može biti uz tebe kada je potrebna.

Dok budeš morala da ideš tim usamljenim putem koji se zove život, i kad budeš morala ići sama, tvoje prijateljice će biti tu, pored puta, navijajući za tebe, moleći se za tebe, trudeći se oko tebe, intervenišući u tvoje ime i čekajući te na kraju puta širom raširenih ruku.

Pokadkad će one čak i prekršiti pravila zbog tebe. Zato mislim da su moje prijateljice blagoslovile moj život! Svet ne bi bio isti bez njih, ja ne bih bila ja.

Kad smo započele ovu avanturu zvanu ženskost, nismo imale pojma o neverovatnim radostima i tugama koje su nas čekale na tom putu. Niti smo znale koliko ćemo biti potrebne jedna drugoj. I svakog dana smo sve potrebnije!