Mediteranski tanjir prepun zdravlja

Tajna zdravlja i dugovečnosti je pre svega u većem unos voća i povrća, maslinovom ulju koje se koristi prilikom kuvanja i pečenja obroka, kao i za pripremanje salata

Nakon punih osam i po godina, koliko je trajalo istraživanje na Harvardu u kojem je učestovalo 23 hiljade Grka o tome koja je hrana najzdravija, naučnici su došli do zaključka da je to mediteranska ishrana, koja smanjuje rizik od nastajanja kardiovaskularnih i malignih obolenja i produžava životni vek.
Kako se dalje navodi u zaključcima, tajna zdravlja i dugovečnosti ljudi koji jedu mediteransku hranu je u većem unos voća i povrća, maslinovom ulju koje se koristi prilikom kuvanja i pečenja obroka, kao i za pripremanje salata. Naravno, mediteranski je tanjir nezamisliv i bez većih količina ribe bogate omega 3 masnim kiselinama, pri čemu je unos ostalih vrsta mesa, kao i svih punomasnih sireva sveden na minimum, a ručak je gotovo nezamisliv bez čašice crnog vina, koje, sve dok se pije u umerenim količinama, predstavlja savršen prirodni lek. Isto tako, naučnici su izdvojili i izuzetnu vezanost jelovnika za sezonske (čitaj sveže) namirnice, kao i aktivan način života.
S obzirom na činjenicu da je većini na pomen mediteranske kuhinje prva asocijacija maslinovo ulje, nije zgoreg podsetiti kako je upravo ono, s obzirom da je puno mononezasićenih masti, zaslužno za snižavanje nivoa holesterola u krvi. Isto tako, maslinovo ulje sadrži masnoće koje su dobre za srce. Snižavanju holesterola doprinosi i riba koja sadrži najzdravije životinjske proteine, pri čemu je jako važno na koji se način priprema, a na jelovniku bi svakodnevno trebalo da se nađu i sveže voće i povrće, bogato vlaknima, antioksidansima, vitaminima i mineralima. Orašasti polodovi, pre svih bademi i orasi, bogati su brojnim zdravim sastojcima- od kalcijuma, preko kalijuma, pa do vlakana, pri čemu ne sadrže opasne masnoće, šećer i so, te su kao takvi takođe više nego poželjni u svakodnevnoj ishrani.
Sad kad si sve ovo lepo pročitala i informisala se o tome šta ti je najbolje činiti, ako želiš da sačuvaš svoje zdravlje i živiš kvalitetno, ostaje ti jedino da prilikom sledećeg odlaska u nabavku kupiš što više navedenih namirnica. Pritom, ako baš i nisi najveštija u pripremanju ribe, koja bi trebalo da što češće u tvom jelovniku zamenjuje ostale vrste mesa, evo nekoliko saveta kako da je što bolje pripremiš.
Za početak je važno da svu ribu i morske polodove pre pečenja dobro osušiš kako bi sprečila da se meso zalepi za gril. Isto tako, ribu, bilo da je cela ili filetirana, ne treba okretati na roštilju pre nego što se zapeče s donje strane. Isto tako, nije dobro ni bockati je viljuškom ili često podizati jer će tečnost na taj način ispariti iz nje, što će usporiti proces pečenja, a postoji i mogućnost da se raspadne ili zalepi za gril. Pečenost bele ribe najbolje ćeš videti po sredini- ako kroz nju ne prodire svetlost, riba da je pečena.
Pritom je osnovno pravilo da pečenje fileta ribe na roštilju traje  oko pet minuta ako su debljine do jednog centimetra, dok je za one debele oko dva centimetra potrebno desetak minuta. Direktno iznad žara peku se morski plodovi- škampi oko četiri minuta, a dagnje i školjke oko pet.