Da li su batine iz raja izašle

Nekad su batine bile najbolji “lek” ukoliko dete nije htelo da sluša ili je napravilo “veliki prekršaj” pa su batine bile kaznena mera. Današnja istraživanja kazuju da batine ne samo da nisu dobre kao vaspitna mera nego one “rađaju” agresivce u periodu odrastnja.

Ko radi, taj i greši, tako je oduvek bilo. Dečije greške najčešće su napravljene iz neznanja a ponekad, mi odrasli  to zaboravljamo.

Deca koja redovno dobijaju batine u trećoj godini života izložena su velikoj opasnosti da postanu agresivnija kada napune pet godina – utvrdili su stručnjaci američkog istraživanja o posledicama nasilja nad decom, objavljenog u naučnom časopisu “Pidijatriks” (Pediatrics).

Naučnici s univerziteta Tulan u Lujzijani došli su do tog zaključka obavivši anketiranje 2.500 majki, objavio je francuski nedeljnik “Nuvel observater”.

Polovina među njima (45,6 odsto) izjavila je da prethodnog meseca nije udarila dete, dok je 27,9 odsto izjavilo da su to učinile jednom ili dva puta, dok je više od četvrtine reklo da su to uradile više od dva puta.

Istraživanje je potom pokazalo da su deca koja su dobijala batine, za razliku od one kojoj to nije činjeno, kada su napunila pet godina počela da se ponašaju surovo, zlobno i da viču na druge.

Naučnici, zato, podsećaju roditelje da postoje i drugi načini kažnjavanja dece, osim fizičkog.

Oni predlažu “slanje u ćošak” to je bolja vaspitna mera od fizičkog kažnjavanja, jer taj postupak daje vremena detetu da razmisli o svom ponašanju i njegovim posledicama.

S druge strane, razgovor sa detetom o njegovim postupcima i greškama, ukazivanjem na to šta valja a šta ne valja, pričanjem poučnih priča i događaja, uvek je bolje i korisnije nego batine. Naravno, ovo je teži i obavezujući deo, traži strpljenje i vreme (a roditelji se uvek žale da ga nemaju), zato mnogi pribegavaju batinama.

Dijalog je recept za duge staze i, provereno, on daje rezultate. Pričati sa decom ulaganje je u njihovu ličnost, budućnost, pa zar nam svima to nije cilj.