Efikasno lečenje gljivama u Srbiji

Ne dešava se često da na sajtu predstavljamo neverovatno uspešne i zaslužne ljude. Jedan od njih svakao je gospodin Đurica Popović, direktor Instituta za pečurke. On je dugogodišnjim istraživanjem uspeo da usavrši formulu koja leči mnoge bolesti a sve uz pomoć efikasnih preparata na bazi gljiva.

Delotvornost preparata koje je osmislio i usavršio Đurica Popović potvrdio je Internacionalni festival hrane u Beču i nagradio ga priznajem Zlatna Kruna.

Treba istaći i to, da je jedini za sad u svetu, Popović uspeo da proizvede pečurku Cordiceps Sinensis, najjači prirodni antibiotik i to van njenog prirodnog staništa Tibeta i Nepala. Mnogi stručnjaci su potvrdili da je ova pečurka nešto najlekovitije što je priroda stvorila. Uzgoj pečurke nije nimalo jednostavan pa stoga ne čudi što 1kg košta oko 50.000 evra.

Dugogodišnjim istraživanjem i analizama, Đurica Popović je pronašao način da veoma uspešno leči najteže bolesti.

Ko je Đurica Popović

Đurica Popović je diplomirani biolog-genetičar koji se više od 20 godina bavi naučnim i istraživačkim radom. Inače, on je jedan od uspešnijih članova SANU.

Za one koji ne znaju, Đurica Popović je javnosti poznat i po tome što je prvi u svetu zahvaljući genetici  uspeo da omogući pastrmkama da se dva puta godišnje mreste.

Ništa manje značajan nije ni njegov rad koji se odnosi na bakterije. Naime, Đurica je bakterije koje jedu masnoću uspeo da stavi u stanje mirovanja s mogućnošću da se aktiviraju po želji.

U saradnji sa kolegama, među prvima u svetu stvorio je biorazgradive polimere na bazi skroba kukuruza i krompira – dragocene za rast i normalno snabdevanje bilja vodom.

Neverovatno otkriće

Tragajući za najdelotvornijim pečurkama koje bi se mogle primeniti u proizvodnji preparata protiv zdravstvenih problema, Đurica Popović je sa svojim timom došao do velikog otkrića: uspeo je da uzgoji veoma skupocenu gljivu Cordyceps Sinensis koja uspeva na području Nepala, Tibeta, i na samo nekim prostorima u Japanu.

Veoma je neobično kako ova gljiva raste. Naime, razvija se iz jedne vrste gusenice ili mrava koji progutaju njenu sporu, i iz utrobe insekta izraste pečurka. Ova zaista treba videti:

http://www.youtube.com/watch?v=XuKjBIBBAL8&feature=player_embedded

Popović je ovu retku vrstu uspeo da uzgoji na sasvim originalan način – na žitnoj garki kukuruza:”Inficirao sam kukuruz bolešću koja se zove garka, u određenom periodu rasta tretirao sam biljku zmijskim otrovom pa je iz toga izrastao Kordyceps. Važno je reći da se to može postići samo na jednoj vrsti kukuruza i to peruanskom koji sadrži 40% polisaharida. Ova gljiva je najjači prirodni antibiotik na svetu koji neutrališe toksine, podstiče regeneraciju ćelija ubica i ima snažno antitumorno dejstvo. Ovu gljivu stavljamo u šest preparata koje smo sertifikovali pre godinu dana a u kojima su sadržane još neke medicinske gljive koje takođe sadrže lekovita svojstva. Vrednost Kordicepsa ne uračunavamo u cenu jer bi onda preparati bili preskupi.”

Naglašavamo da su lekoviti preparati koje potpisuje Đurica Popović potpuno prirodni, bez hemije i kontraindikacija. Zahvaljujući tome što su sve pečurke koje sačinjavaju preparati proizvedene u Srbiji, njihova lekovita svojstva maksimalno se usvajaju jer ljudsko telo poseduje receptore koji najbolje prepoznaju samo autohtone vrste.

Razvojni put

U početku je biolog genetičar Đurica Popović gajio šampinjone, od micelijuma, substrata, do gotovog proizvoda, prvenstveno u komercijalne svrhe, a onda se okrenuo istraživanjma koja su mu u svetu donela brojna priznanja. Popović se i danas bavi neobičnim i veoma lekovitim pečurkama.

“Pridružilo mi se nekoliko kolega i formirali smo tim. Došli smo do saznanja da su šampinjoni nezdrav proizvod jer se mora primeniti hemija da bi ostali beli. Tada smo se među prvima u bivšoj Jugoslaviji usmerili na proizvodnju daleko zdravijih bukovača i dobili zadovoljavajuće prinose bez hemije. Tražili smo način da uzgajamo neke gljive koje se uopšte ne gaje na ovim prostorima, pa ni u ovom delu sveta. Započeli smo, najpre, sa smrčkom, koji se u svetu uzgaja u strogo kontrolisanim uslovima, u laboratorijama, i uspeli smo u tome. Smrčak sadrži izuzetno lekovita svojstva – osam aminokiselina koje su relativno retke i koje ljudski organizam ne sintetiše. Osim toga, on je veoma ukusan”, ističe Đurica.

Sledeći Popovićev potez bio je gajenje vrganja, vrsta gljive koja raste u simbiozi sa travama. Uspeo je da  napravi takav micelij koji ubrzava rast ove pečurke gde je nema dovoljno, kao što je, recimo, Obedska bara. Istraživali su i njegova lekovita svojstva, a onda je Đurica Popović došao na ideju da osnuje Institut za pečurke gde bi se obavljali eksperimenti sa lekovitim supstancama gljiva, ali nekih zanimljivih vrsta.

“Obezbedio sam visokostručni kadar a državne ustanove – Institut nuklearnih nauka Vinča, instituti u Torlaku, kao i na Biološkom i Šumarskom fakultetu, dali su u zakup svoje laboratorije. Kupio sam zemlju u Banatu gde gajim gljive, završavam i izgradnju ogromne hale. Mogućnost istraživanja i izvođenja eksperimenata u laboratoriji omogućila je da proširim asortiman gljiva koje ispitujemo. Tako smo počeli da se zanimamo za gljivu tartuf, izuzetno skupu i vrednu biljku. Ova pečurka se smatra veoma lekovitom jer u sebi sadrži veliki broj aminokiselina. Rusi zastupaju lečenje aminokiselinama jer su one jedine supstance koje mogu da prođu kroz sve ćelijske membrane.

Istaživanja su pokazala da tartuf, u sadejstvu sa nekim biljkama iz Polinezije, može da proizvede 22 aminokiseline, koliko ih ukupno i ima u prirodi, što govori o dragocenosti ove gljive po zdravlje ljudi. Takođe, gajimo i šitake, koja je za mene carica medu egzotičnim gljivama zbog svojih mnogostrukih lekovitih svojstava”, s ponosom ističe zadovoljni i uspešni Đurica Popović.

Više informacija na www.prehrambenafarmacija.rs