Pamet u glavu, govori za sve prilike

Najnovija istraživanja pokazuju da je jednostavnost i suština ključ uspeha kojeg se treba držati u životu. Sinonimi u govoru i pisanju ne treba da budu imperativ.

Da li ste ikada bili u iskušenju da ubacite dugačku i nezgrapnu reč u tekst koji pišete, želeći da delujete pametnije?

Prema istraživanju koje je sproveo Danijel Openhajmer sa Univerziteta Prinston, nepotrebno korišćenje rečnika sinonima može proizvesti sasvim suprotno dejstvo. Dakle, jednostavnost i suština treba da budu osnov kako pisanog tako i govornog jezika. Rečnik sinonima nije uvek dobrodošao.

Tokom pet opsežnih istraživanja Openhajmer je proučavao složenost rečnika korišćenog u raznim pasusima (između ostalog u molbama za posao, seminarskim radovima i prevodima Dekarta).

Tražio je od ispitanika da pročitaju delove teksta i ocene inteligenciju osobe koja je to napisala. Autori tekstova u kojima je korišćen jednostavniji jezik dobili su znatno bolje ocene, što je pokazalo da nepotrebna upotreba složenih reči ostavlja nepovoljan utisak na čitaoca. Očito, inteligencija ne zavisi od korištenja dugačkih i komplikovanih reči.

Openhajmer je ustanovio i da korišćenje slova koja su nečitka takođe snižava procenu autorove inteligencije. Zaključak je da možete ostaviti povoljniji utisak o svojoj pameti na ljude ako pišete čitko i jasno.

U jednom sasvim drugom istraživanju Openhajmer je pratio uspon i pad preduzeća na berzi i ustanovio da preduzeća s jednostavnim nazivom privlače deoničare znatno više od preduzeća složenih ili čudnih naziva kao što je, na primer, “Sagkster ink”.

Daljim istraživanjem zaključio je da ljudima prirodno više leže reči koje se jednostavno čitaju i pamte. Prema tome, ako želite da uspete u životu držite se jednostavnosti, pamet u glavu, dugačke reči i poruke koristite samo kad morate.