Šta sve može da izazove alergije

Najčešći alergeni su nikl, hrom, kobalt, živini spojevi, deterdženti, plastične mase, kozmetička sredstva, lekovi, guma, neki prehrambeni proizvodi, zatim prašina, dlake životinja, grinje i polen.

Alergije su odgovor kože na određenu supstancu koja joj ne prija. Ponekad su simptomi blagi a ponekad veoma izraženi. Važno je znati šta to ne prija našoj koži, čega se treba kloniti i kako lečiti alergije.

Postoje specijalne kreme kortikosteroidi ili  imunomodulatori koji efikasno utiču na ovo kožno obolenje. Ako je potrebno, uključuje se antihistaminik (kod izraženog svraba) a po potrebi i antibiotik.

Najčešći alergeni su nikl, hrom, kobalt, živini spojevi, deterdženti, plastične mase, kozmetička sredstva, lekovi, guma, neki prehrambeni proizvodi, zatim prašina, dlake životinja, grinje, polen.

Alergije se javljaju na izloženim delovima tela (lice, vrat, šake, stopala, podlaktice). Koža je crvena i upaljena.

Prirodni kozmetički preparati sa biljnim komponentama, ali i industrijska kozmetika zbog dodataka parfema i nekih konzervansa može izazvati alergiju. Zato su najsigurniji preparati koji nemaju dodatak parfema i konzervansa i namenjeni su za osjetljivu i alergiji sklonu kožu.

Alergija na bižuteriju (nikl)

Najčešći alergen koji izaziva kontaktni dermatitis je nikl – bižuterija ga najčešće ima, zatim nikl na metalnim dugmadima (nitne), narukvicama za sat, novcu, metalnim okvirima za naočare. Srebreni i zlatni nakit takođe sadrže nikl mada, u ovim slučajevima količina je najčešće mala pa kod većine osoba ne izaziva manifestnu reakciju.

Nerđajući čelik također sadrži nikal, ali je i ovde vezan tako da se teško rastvara prilikom kontakta s posuđem i drugim stvarima od nerđajućeg čelika.

Znojenje podstiče rastvaranje nikla iz metalnih predmeta, pa neki ljudi imaju reakciju samo kad je toplo vreme i kad se pojačano znoje.

Najčešće se osip javlja na ušnim školjkama zbog nošenja naušnica, zatim u kontaktu s metalnom kopčom na farmerkama ili ispod sata.

Alergija na gumu

Proizvodi od gume takođe često izazivaju alergiju, prje svega lasteks i drugi aditivi koji se koriste prilikom obrade gume. Alergija na lasteks osim promena na koži može izazvati i koprivnjaču, suzenje očiju i osećaj gušenja.

Alergije na gumu može se javiti na mestu kontakta donjeg veša sa kožom ukoliko u njoj ima gumenih delova ili zbog nošenja neke obuće na stopalima.

Farbe za kosu

Većina žena nema problema sa farbanjem kose, međutim, i to je moguće. Kod onih dama koje su alergične na farbe za kosu, koža na glavi postane crvena.

Sastojak koji izaziva alegiju, a nalazi se u farbi, najčešće se nalazi i u bojama za tetoviranje. Zato se ponekad kod tetovaža javi otok i svrab.

Kozmetički proizvodi

Mirisi i konzervansi u kozmetičkim proizvodima mogu da izazovu alergijske reakcije. Zato treba tražiti proizvode označene terminima fragrance-free ili ‘bez konzervansa‘.

‘Prirodna’ kozmetika koja sadrži biljne komponente nedovoljno ispitanih osobina takođe može biti uzrok kontaktnog dermatitisa.

Biljke

Mnoge biljke mogu izazvati kontaktnu alergiju. Nekada se ona manifestovala na mestu kontakta kao što su šake kod osoba koje rade npr. u cvećari, nekada polen biljaka u vazduhu izaziva promene na kapcima, licu i rukama, tj. otkrivenim delovima tela.

Ponekad alergije izazivaju biljni melemi koji sadrže neke alergogene biljke, i koji se u narodu često stavljaju zbog otoka i bola u zglobovima (npr. gavez).

Takođe, poseban vid alergije je fitofotodermatitis gde kontakt sa biljkom uz istovremeno izlaganje suncu izaziva ili pojavu crvenila s bolnim plikom ili tamnjenje kože, a biljke koje izazivaju ovu vrstu reakcije su limun, celer i neke vrste cveća.

Alergija na hrom

Alergija na hrom i soli hroma odgovorna je za ekcem kod ljudi koji dolaze u kontakt sa cementom, životinjskom kožom, nekim bojama, nekim vrstama šibica, i proizvodima protiv rđanja. Tada se najčešće javlja ekcem stopala, a kod osoba u kontaktu sa cementom, cementna prašina lako izaziva ekcem po celom telu.

Neomicin

Neomicin je antibiotik koji se nalazi u mnogim kremama i mastima za lokalnu primenu na koži, a može da izazove alergiju. Karakteristično je to da osoba zbog posekotine ili druge povrede počne nanositi lako dostupan antibiotik za lokalnu primenu pa se stanje na tom mjestu pogoršava iz dana u dan.

Nakon dijagnoze i saveta o načinima izbegavanja, alergena osobe koje imaju blagi osip mogu dobiti kreme sa kortikosteroidom ili imunomodulatorom – kratkotrajna primena sasvim će biti dovoljna.

U slučaju izraženog svraba, neophodan je i antihistaminik, a ako se radi o snažnoj reakciji i promenama po celom telu, neophodno je i duže lečenje koje uključuje kortikosteroide, fotohemoterapiju ili antibiotik.