Haute couture: moda na visokoj nozi

Odavno je svima jasno da je moda mnogo više od tek nekoliko dobro uklopljenih krpica koje se svake sezone nose na ovaj ili onaj način. Moda je umetnost, podjednako koliko je i unosan biznis, a u prilog tome možda najbolje govori i ova lekcija iz modnog leksikona koja se odnosi na pojam haute couture – visoku modu, običnim smrtnicima dostupnu samo sa stranica modnih magazina ili iz televizijskih priloga sa modnih revija.

Da je stvar prilično ozbiljna potvrđuje i činjenica da je pojam haute couture, kao i uslovi pod kojima neko može da se bavi visokom modom u Francuskoj jasno definisana pravilima. Naime, u ovaj elitni dizajnerski klub mogu da uđu samo najveći igrači koji zadovoljavaju tri propisana zahteva:

(1) dizajniraju odeću za privatne klijente,

(2) imaju atelje u Parizu koji zapošljava najmanje petnaestoro ljudi,

(3) svake sezone (dva puta godišnje) tokom najmanje 35 izlazaka manekenki predstavljaju nove dnevne i večernje kolekcije.

Do pogrešne upotrebe ovog termina dolazi tokom osamdesetih kada mnogi sve popularnije i većini pristupačnije pret-a-porter linije (što je francuski naziv za ready-to-wear kolekcije) počinju da poistovećuju sa visokom modom. Činjenica je da svaka haute couture modna kuća ima i svoju pret-a-porter kolekciju, kako bi zaradila ozbiljniji novac i tako, pored ostalog, pokrila visoke troškove izrade odeće za odabrane. Jer, činjenica je da se danas kolekcije visoke mode zapravo vrlo retko prodaju i više su stvar prestiža velikih modnih kuća koje, u ime sopstvene promocije, najekskluzivnije modele poklanjaju odabranim »selebritijima«. Zato su pravi »rudnik novca« nosive linije, kao i u poslednje vreme sve prisutniji asesoar sa potpisom, ali i parfemi, nameštaj, sitnice za kuću… Sve to u stvarnom svetu donosi astronomske zarade koje modu svrstavaju u sam vrh uspešnih privrednih grana.