Ovako se šminka Kleopatra

Olovna šminka na očima drevnih Egipćana, kakvu je nosila i sama Kleopatra, pored estetskih imala je i lekovita svojstva jer je štitila oči od upala, naveli su francuski istraživači u studiji objavljenoj u časopisu “Analitikal kemistri” (Analytical Chemistry).
Crna upadljiva šminka koju su nanosili Egipćani ne samo da im je čuvala zdravlje nego ih je i štitila od uroka, zaključuju naučnici pariskog muzeja Luvr i francuskog istraživačkog instituta CNRS.

Za pripremanje šminke od olova i olovnih soli koju su pre 4.000 godina stari Egipćani koristili kako bi naglasili oči bilo je potrebno i po nekoliko nedelja, tvrdi Filip Valter, koautor studije.

“Znali smo da su i stari Grci i Rimljani pominjali da ta šminka ima lekovito dejstvo, ali smo želeli da ustanovimo tačno na koji način je ona delovala”, kaže on.

Uvreženo mišljenje je da je olovo veoma štetno za zdravlje. Međutim, istraživači su ustanovili da kada se koristi u sasvim malim dozama olovo ne uništava ćelije već proizvodi molekul – azotni oksid, koji podstiče imuni sistem da se brani od bakterija koje mogu ugroziti oči.

Make up može da uradi svako, ali ono što su radili Egipćani i neki savremeni šminkeri, prava je umetnost na delu.

A u okviru predstavljanja kulture drevnog Egipta, Muzej nauke u Londonu organizovao je radionicu Egipatski način šminkanja. Evo nekoliko njihovih trikova.

U drevnom Egiptu rituali čišćenja i kupanja bili su veoma važni. Ljudi su se najčešće kupali svakog dana u reci ili u improvizovanom kupatilu u dvorištu kuće.

Bogatije porodice imale su u kući posebnu prostoriju namenjenu isključivo za kupanje. Sluge bi svoje gospodare posipale vodom iz bokala, a prljava voda oticala je cevima koje su se izlivale u bašti. Umesto sapuna korišćena je krema za pranje koja je spravljanja od ulja, limete i parfema.

Nega kože za Egipćane bila je veoma važna. Oni su u tu svrhu koristili ulja sa dodatkom parfema koji se dobijao iz cveća ili drveta.

Posle čišćenja i nege, na red je dolazilo ulepšavanje, šminkanje – muškarci, žene, ali i deca svih uzrasta i staleža ukrašavali su lice šminkom.

Bez ogledala koja su pravljena od stakla i poliranog srebra ili bakra, precizno nanošenje boje na lice gotovo da ne bi bilo moguće.

Crna boja nanošena je duž gornjih i donjih trepavica, a debela linija se završavala na slepopčnici. Boja koja je nanošena na očne kapke pripremana je od minerala zelenog malahita (bakar-karbonata), kao i galenita (olovo-sulfida) za sive nijanse.

Nakon usitnjavanja do finog praha i mešanjem sa uljem, dobijana je boja za kapke koja je nazvana kol. Čuvana je u malim posudama, a oko očiju nanošena je štapićima. I donji i gornji kapci oslikavani su crnom bojom tako da je oko uokvireno, ali da se linije nastavljaju ka slepoočnicama.

Verovalo se da je šminka imala magično, pa i lekovito dejstvo. Neki su čak verovali da nošenjem šminke može da se vrati oslabljen vid. Šminka je korišćena protiv infekcije očiju, kao i da bi se ublažio odsjaj svetlosti.

Stari Egipćani bojili su deo između gornjih trepavica i obrva, koje su takođe isticane crnom bojom
Takođe, korišćena je boja za usne, obraze i nokte. Vrsta crvene gline usitnjavana je i mešana sa vodom, a zatim nanošena na usne i obraze. Nokti su kanom bojeni u žute i narandžaste nijanse.

Posudice sa bojama za lice i nokte čuvane su u posebnim kutijama. Žene bi svoje kutije sa šminkom nosile na zabave i držale ih ispod stolica na kojim bi sedele.