Zašto je teže roditi u poodmaklim godinama

Nekad dvadeset, sada već trideset – važe kao još ‘dobre godine’ za rađanje prvog deteta, ali šta kad i taj voz bude propušten, pa žena tek sa četrdeset konačno ima sve uslove da rodi bebu?

Statističari potvrđuju da je pre četiri decenije procenat žena koje su ‘kasnije’ rađale iznosio samo pet odsto, a sada u evropskim zemljama gotovo svaka četvrta trudnica bi se mogla nazvati starijom prvorotkom.

Zašto je došlo do pomeranja granice rađanja? Školovanje, posao, briga za stan i kola i pronalaženje onog ‘pravog’… i kada se sve to složi – eto četrdesetih.

U 35. ili 38. profesionalno ostvarene još uvek mladolike, lepe žene, zdrave i psihički spremne za materinstvo, konačno su stekle sve uslove za rađanje bebe, ali beba ne dolazi. Sa tom situacijom suočava se danas mnogo žena i uprkos ličnim nastojanjima, velikoj želji i napretku nauke ne uspevaju da postanu trudnice.

“Ranije se smatralo da je idealno vreme za rađanje period između 20. i 26. godine, a prema sadašnjim medicinskim stavovima gornja granica za prvu bebu je pomerena na 29 godina. Od 25. do 30. žena bi trebalo da rodi bar jedno dete, a do 35. bez posledica za zdravlje može da iznese još dve trudnoće u razmaku od dve godine. Posle 35. ciklusi bez jajne ćelije su sve češći, pa se i mogućnost začeća znatno smanjuje.

Starenjem žene nepovratno gube jajne ćelije,  za razliku od muškaraca kod kojih se svaka tri meseca obnavlja proizvodnja spermatozoida i to sve do 70. godine. Utvrđeno je da od 16. do 43. godine sazri samo 400 do 500 jajnih ćelija i to svakog meseca po jedna. U tim procesima sazrevanja potroši se ponekad i pet-šest jajnih ćelija, ali samo jedna postaje sposobna za oplođenje.

To nije kontinuiran proces, budući da s godinama sve manji broj ovih ćelija sazreva, ili uopšte ne stižu do faze zrelosti. Smanjena mogućnost začeća deteta se ne ispoljava nikakvim vidljivim znacima. Žena i posle 35. ima mesečne cikluse, ne oseća nikakve zdravstvene smetnje, još uvek je puna energije, pa ipak u tim godinama samo osam do deset odsto žena spontano zatrudni.
Svi organi stare

S prirodom se ne može igrati, ona ima svoja pravila koja se moraju poštovati ako želimo zdravo potomstvo. Zato, savetujemo svim  ženama da rađaju dok su mlađe i zato što s godinama nepovoljni činioci iz spoljne sredine smanjuju kvalitet jajne ćelije.

“Što je jajna ćelija starija, to je i veći rizik da će tokom razvoja embriona nastati anomalije zbog hromozomskih nepravilnosti”, upozorava profesor Miodraga Jeremić.

Trudnoća posle 35. predstavlja i veći napor za organizam žene, jer osim jajnika i svi drugi organi stare, posebno srce, jetra, pluća i krvni sudovi. Povećava se i rizik od prevremenog porođaja ili prenesene trudnoće, prevremenog isticanja plodove vode i drugih komplikacija, kao što su spontani pobačaj, krvarenje, manja težina novorođenčeta ili prevremeni porođaj.

Kod starijih trudnica je i gestacijski dijabetes češći, povišen pritisak takođe. Starenjem i materica gubi snagu, elastičnost svih tkiva se smanjuje, pa su i povrede i rascepi na porođaju češći. Položaj ploda u materici je često nepovoljan za rađanje i porođaj starijih žena se češće završava carskim rezom.

Zašto veštačko oplođenje ne daje rezultate kod svih žena? Teško je imitirati prirodu, kaže prof. dr Jeremić, jer ne samo da se gubi broj jajnih ćelija, već i tkivo jajnika i druga tkiva postaju manje osetljiva na dejstvo hormona.

Vantelesna oplodnja, kod mlađih žena uspeva u oko 30 odsto, a samo osam do deset odsto žena od 35. do 43. godine uspeva da zatrudni.

Savremena nauka ne prihvata biološki sat, a žene se ne odriču svoje teško stečene samostalnosti.

Mnoge su prvo postale slavne, a u poznijim godinama za rađanje i majke, mada javnosti nije sasvim poznato da li su njihove kasne trudnoće bile praćene komplikacijama i koliko je savremena medicina pomogla u ostvarenju njihovog poznog materinstva.